Otkrivenje Jovanovo 4

1. Potom videh: i gle, vrata otvorena na nebu, i glas prvi koji cuh kao trubu gde govori sa mnom, rece: Popni se amo, i pokazacu ti šta ce biti za ovim.

2. I odmah bih u duhu; i gle, presto stajaše na nebu, i na prestolu sedaše neko.

3. I Onaj što sedaše beše po videnju kao kamen jaspis i sard; i oko prestola beše duga po videnju kao smaragd.

4. I oko prestola behu dvadeset i cetiri prestola; i na prestolima videh dvadeset i cetiri starešine gde sede, obucene u bele haljine, i imahu krune zlatne na glavama svojim.

5. I od prestola izlažahu munje i gromovi i glasovi; i sedam žižaka ognjenih gorahu pred prestolom, koje su sedam duhova Božijih.

6. I pred prestolom beše stakleno more, kao kristal; i nasred prestola i oko prestola cetiri životinje, pune ociju spred i sastrag.

7. I prva životinja beše kao lav, i druga životinja kao tele, i treca životinja imaše lice kao covek, i cetvrta životinja beše kao orao kad leti.

8. I svaka od cetiri životinje imaše po šest krila naokolo, i unutra puna ociju, i mira ne imaju dan i noc govoreci: Svet, svet, svet Gospod Bog Svedržitelj, Koji beše, i koji jeste, i koji ce doci.

9. I kad daše životinje slavu i cast i hvalu Onome što sedaše na prestolu, što živi va vek veka,

10. Padoše dvadeset i cetiri starešine pred Onim što sedaše na prestolu, i pokloniše se Onome što živi va vek veka, i metnuše krune svoje pred prestolom govoreci:

11. Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i cast i silu; jer si Ti sazdao sve, i po volji Tvojoj jeste i stvoreno je.