Otkrivenje Jovanovo 14
1. I videh, i gle, Jagnje stajaše na gori sionskoj, i s Njim sto i cetrdeset i cetiri hiljade, koji imahu ime Oca Njegovog napisano na celima svojim.
2. I cuh glas s neba kao glas voda mnogih, i kao glas groma velikog; i cuh glas gudaca koji gudahu u gusle svoje.
3. I pevahu kao novu pesmu pred prestolom i pred cetiri životinje i pred starešinama: i niko ne mogaše nauciti pesme, osim onih sto i cetrdeset i cetiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje.
4. Ovo su koji se ne opoganiše sa ženama, jer su devstvenici, oni idu za Jagnjetom kud god ono pode. Ovi su kupljeni od ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu.
5. I u njihovim ustima ne nade se prevara, jer su bez mane pred prestolom Božijim.
6. I videh drugog andela gde leti posred neba, koji imaše vecno jevandelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu.
7. I govoraše velikim glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer dode cas suda Njegovog; i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.
8. I drugi andeo za njim ide govoreci: Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode.
9. I treci andeo za njim ide govoreci glasom velikim: Ko se god pokloni zveri i ikoni njenoj, i primi žig na celo svoje ili na ruku svoju,
10. I on ce piti od vina gneva Božijeg, koje je nepomešano utoceno u cašu gneva Njegovog, i bice mucen ognjem i sumporom pred andelima svetima i pred Jagnjetom.
11. I dim mucenja njihovog izlazice va vek veka; i nece imati mira dan i noc koji se poklanjaju zveri i ikoni njenoj, i koji primaju žig imena njenog.
12. Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.
13. I cuh glas s neba gde mi govori: Napiši: Blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da, govori Duh, da pocinu od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima.
14. I videh, i gle, oblak beo, i na oblaku sedaše kao Sin coveciji, i imaše na glavi svojoj krunu zlatnu, i u ruci svojoj srp oštar.
15. I drugi andeo izide iz crkve vicuci velikim glasom Onome što sedi na oblaku: Zamahni srpom svojim i žnji, jer dode vreme da se žnje, jer se osuši žito zemaljsko.
16. I Onaj što sedaše na oblaku baci srp svoj na zemlju, i požnjevena bi zemlja.
17. I drugi andeo izide iz crkve što je na nebu, i imaše i on srp oštar.
18. I drugi andeo izide iz oltara, koji imaše oblast nad ognjem, i povika s velikom vikom onome koji imaše srp oštri, govoreci: Zamahni srpom svojim oštrim, i odreži grožde vinograda zemaljskog; jer vec sazreše zrna njegova.
19. I baci andeo srp svoj na zemlju, i obra vinograd zemaljski, i metnu u kacu velikog gneva Božijeg.
20. I otoci se kaca izvan grada, i izide krv iz kace, tja do uzda konjima, hiljadu i šest stotina potrkališta.