Otkrivenje Jovanovo 6
1. I videh kad otvori Jagnje jedan od sedam pecata, i cuh jednu od cetiri životinje gde govori kao glas gromovni: Dodi i vidi.
2. I videh, i gle, konj beo, i onaj što sedaše na njemu imaše strelu; i njemu se dade venac, i izide pobedujuci, i da pobedi.
3. I kad otvori drugi pecat, cuh drugu životinju gde govori: Dodi i vidi.
4. I izide drugi konj rid, i onome što sedaše na njemu dade se da uzme mir sa zemlje, i da ubija jedan drugog, i dade mu se mac veliki.
5. I kad otvori treci pecat, cuh trecu životinju gde govori: Dodi i vidi. I videh, i gle, konj vran, i onaj što sedaše na njemu imaše merila u ruci svojoj.
6. I cuh glas izmedu cetiri životinje gde govori: Oka pšenice za groš, i tri oke jecma za groš; a ulja i vina nece biti.
7. I kad otvori cetvrti pecat, cuh glas cetvrte životinje gde govori: Dodi i vidi.
8. I videh, i gle, konj bled, i onome što sedaše na njemu beše ime smrt, i pakao idaše za njim; i njemu se dade oblast na cetvrtom delu zemlje da ubije macem i gladu i smrcu i zverinjem zemaljskim.
9. I kad otvori peti pecat, videh pod oltarom duše pobijenih za rec Božiju i za svedocanstvo koje imahu.
10. I povikaše glasom velikim govoreci: Dokle, Gospodaru Sveti i Istiniti! Ne sudiš i ne kaješ krv našu na onima što žive na zemlji?
11. I dane biše svakome od njih haljine bele, i receno im bi da pocinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braca njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni.
12. I videh kad otvori šesti pecat, i gle, zatrese se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vreca od kostreti, i mesec posta kao krv;
13. I zvezde nebeske padoše na zemlju kao što smokva odbacuje pupke svoje kad je veliki vetar zaljulja.
14. I nebo se izmace kao knjiga kad se savije, i svaka gora i ostrvo s mesta svojih pokrenuše se.
15. I carevi zemaljski, i boljari, i bogati, i vojvode, i silni, i svaki rob, i svaki slobodnjak, sakriše se po pecinama i po kamenjacima gorskim;
16. I govoriše gorama i kamenju: Padnite na nas, i sakrijte nas od lica Onog što sedi na prestolu, i od gneva Jagnjetovog.
17. Jer dode veliki dan gneva Njegovog, i ko može ostati?