Knjiga Isusa Navina 6
1. A Jerihon se zatvori, i cuvaše se od sinova Izrailjevih; niko nije izlazio, niti je ko ulazio.
2. A Gospod rece Isusu: Evo, dajem ti u ruke Jerihon i cara njegovog i junake njegove.
3. Zato obidite oko grada svi vojnici, iduci oko grada jedanput na dan; tako ucinite šest dana.
4. A sedam sveštenika neka nose sedam truba od rogova ovnujskih pred kovcegom; a sedmog dana obidite oko grada sedam puta, i sveštenici neka trube u trube.
5. Pa kad otežuci zatrube u rogove ovnujske, cim cujete glas od trube, neka povice sav narod glasno; i zidovi ce gradski popadati na svom mestu, a narod neka ulazi, svaki naprema se.
6. Tada Isus sin Navin dozva sveštenike, i rece im: Uzmite kovceg zavetni, a sedam sveštenika neka nose sedam truba od rogova ovnujskih pred kovcegom Gospodnjim.
7. A narodu rece: Idite i obidite oko grada, i vojnici neka idu pred kovcegom Gospodnjim.
8. A kad Isus rece narodu, sedam sveštenika noseci sedam truba od rogova ovnujskih podoše pred Gospodom, i zatrubiše u trube, a kovceg zaveta Gospodnjeg pode za njima.
9. A vojnici podoše pred sveštenicima, koji trubljahu u trube, a ostali podoše za kovcegom; i iduci trubljahu u trube.
10. A narodu zapovedi Isus govoreci: Ne vicite, i nemojte da vam se cuje glas, i nijedna rec da ne izade iz usta vaših do dana kad vam ja kažem: Vicite; tada cete vikati.
11. Tako obide kovceg Gospodnji oko grada jednom; pa se vratiše u logor, i nociše u logoru.
12. A sutra usta Isus rano, i sveštenici uzeše kovceg Gospodnji.
13. I sedam sveštenika noseci sedam truba od rogova ovnujskih idahu pred kovcegom Gospodnjim, i iduci trubljahu u trube; a vojnici idahu pred njima, a ostali idahu za kovcegom Gospodnjim; iduci trubljahu u trube.
14. I jednom obidoše oko grada drugog dana, pa se vratiše u logor; tako uciniše šest dana.
15. A sedmog dana ustaše zorom, i obidoše oko grada isto onako sedam puta; samo toga dana obidoše oko grada sedam puta.
16. A kad bi sedmi put da zatrube sveštenici u trube, Isus rece narodu: Vicite, jer vam Gospod dade grad.
17. A grad da bude proklet Gospodu i šta je god u njemu; samo Rava kurva neka ostane u životu i svi koji budu kod nje u kuci, jer sakri poslanike koje smo poslali.
18. Ali se cuvajte od prokletih stvari da i sami ne budete prokleti uzevši šta prokleto, i da ne navucete prokletstvo na logor Izrailjev i smetete ga.
19. Nego sve srebro i zlato i posude od bronze i od gvožda neka bude sveto Gospodu, neka ude u riznicu Gospodnju.
20. Tada povika narod i zatrubiše trube, i kad narod cu glas trubni i povika glasno, popadaše zidovi na mestu svom; i narod ude u grad, svaki naprema se; i uzeše grad.
21. I pobiše, kao prokleto, oštrim macem sve što beše u gradu, i žene i ljude, i decu, i starce i volove i ovce i magarce.
22. A onoj dvojici što uhodiše zemlju rece Isus: Idite u kucu one žene kurve, i izvedite nju i sve što je njeno, kao što ste joj se zakleli.
23. I otišavši oni momci što uhodiše zemlju, izvedoše Ravu i oca joj i mater joj i bracu joj i šta god beše njeno, i sav rod njen izvedoše, i ostaviše ih iza logora Izrailjevog.
24. A grad spališe ognjem i šta beše u njemu; samo srebro i zlato i posude od bronze i od gvožda metnuše u riznicu doma Gospodnjeg.
25. A Ravu kurvu i dom oca njenog i sve što beše njeno ostavi u životu Isus, i ona osta medu Izrailjcima do danas, jer sakri poslanike koje posla Isus da uhode Jerihon.
26. I u to vreme prokle Isus govoreci: Proklet da je pred Gospodom covek koji bi ustao da gradi ovaj grad Jerihon! Na prvencu svom osnovao ga, i na mezimcu svom postavio mu vrata!
27. I Gospod beše sa Isusom, i razglasi se ime njegovo po svoj zemlji.