Knjiga Isusa Navina 22
1. Tada sazva Isus sinove Ruvimove i sinove Gadove i polovinu plemena Manasijinog,
2. I rece im: Vi držaste sve što vam je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, i slušaste glas moj u svemu što sam vam zapovedao.
3. Ne ostaviste bracu svoju dugo vremena, do ovog dana, i dobro cuvaste zapovest Gospoda Boga svog.
4. A sada Gospod je Bog vaš smirio bracu vašu, kako im je rekao; sada dakle vratite se i idite u šatore svoje u zemlju nasledstva svog, koju vam je dao Mojsije, sluga Gospodnji, s one strane Jordana.
5. Samo pazite dobro da vršite zapovest i zakon, što vam je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, da ljubite Gospoda Boga svog i da hodite svim putevima Njegovim, i cuvate zapovesti Njegove i držite ih se, i da Mu služite svim srcem svojim i svom dušom svojom.
6. I blagoslovi ih Isus, i otpusti ih da idu u svoje šatore.
7. A polovini plemena Manasijinog beše dao Mojsije nasledstvo u Vasanu, a drugoj polovini dade Isus s bracom njihovom, s ove strane Jordana, k zapadu. I otpuštajuci ih Isus u šatore njihove blagoslovi ih,
8. I rece im govoreci: S velikim blagom vracate se u šatore svoje, sa stokom vrlo brojnom; sa srebrom i zlatom i medu i gvoždem i odelom vrlo mnogim; podelite plen od neprijatelja svojih s bracom svojom.
9. I vrativši se sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog odoše od sinova Izrailjevih iz Siloma, koji je u zemlji hananskoj, iduci u zemlju galadsku, u zemlju nasledstva svog, koju naslediše, kako beše Gospod zapovedio preko Mojsija.
10. A kad dodoše na medu jordansku u zemlji hananskoj, naciniše sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog oltar onde na Jordanu, oltar velik i naocit.
11. I cuše sinovi Izrailjevi gde se govori: Gle, sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog naciniše oltar prema zemlji hananskoj na medi jordanskoj, pokraj sinova Izrailjevih.
12. A kad cuše sinovi Izrailjevi, skupi se sav zbor sinova Izrailjevih u Silom da idu da se biju s njima.
13. I poslaše sinovi Izrailjevi k sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim polovini plemena Manasijinog u zemlju galadsku Finesa sina Eleazara sveštenika,
14. I s njim deset knezova, po jednog kneza od doma otackog od svih plemena Izrailjevih, a svaki ih beše poglavar u domu otaca svojih u hiljadama Izrailjevim.
15. A oni dodoše k sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim i polovini plemena Manasijinog u zemlju galadsku, i rekoše im govoreci:
16. Ovako veli sav zbor Gospodnji, kakav je to greh kojim se ogrešiste Bogu Izrailjevom odvrativši se danas od Gospoda, nacinivši oltar da se odmetnete danas od Gospoda?
17. Malo li nam je greha Fegorova, od kog se još nismo ocistili do danas i s kog dode pogibao na zbor Gospodnji,
18. Te se danas odvracate od Gospoda, i odmecete se danas od Gospoda, da se sutra razgnevi na sav zbor Izrailjev?
19. Ako je zemlja nasledstva vašeg necista, predite u zemlju nasledstva Gospodnjeg, u kojoj stoji šator Gospodnji, i uzmite nasledstvo medu nama; samo se ne odmecite od Gospoda i ne odmecite se od nas gradeci sebi oltar mimo oltara Gospoda Boga našeg.
20. Nije li se Ahan sin Zarin ogrešio o stvari proklete, te dode gnev na sav zbor Izrailjev? I on ne pogibe sam za greh svoj.
21. A sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog odgovoriše i rekoše poglavarima hiljada Izrailjevih:
22. Gospod Bog nad bogovima, Gospod Bog nad bogovima, On zna, i Izrailj neka zna. Ako smo radi odmetati se i grešiti Gospodu, neka nas ne sacuva danas.
23. Ako smo nacinili oltar da se odvratimo od Gospoda ili da prinosimo na njemu žrtve paljenice ili darove ili da prinosimo na njemu žrtve zahvalne, Gospod neka traži.
24. Nego to ucinismo bojeci se ovog: rekosmo: sutra ce reci sinovi vaši sinovima našim govoreci: Šta vi imate s Gospodom Bogom Izrailjevim?
25. Medu je postavio Gospod izmedu nas i vas, sinovi Ruvimovi i Gadovi, Jordan; vi nemate deo u Gospodu. Sinovi vaši ce odbiti sinove naše da se ne boje Gospoda.
26. Zato rekosmo: Ucinimo tako, i nacinimo oltar, ne za žrtvu paljenicu ni za drugu žrtvu,
27. Nego da bude svedok medu nama i vama, i medu nasledem našim nakon nas, da bismo služili Gospodu pred Njim žrtvama svojim paljenicama i prinosima svojim, i žrtvama svojim zahvalnim, i da ne bi rekli kadgod sinovi vaši sinovima našim: Vi nemate deo u Gospodu.
28. Jer rekosmo: Ako kad kažu tako nama ili natražju našem, tada cemo im kazati: Vidite sliku od oltara Gospodnjeg koju naciniše oci naši ne za žrtvu paljenicu ni za drugu žrtvu, nego da je svedocanstvo medu nama i vama.
29. Ne daj Bože da se odmecemo Gospodu i da se danas odvracamo od Gospoda nacinivši oltar za žrtvu paljenicu, za dar ili za prinos, mimo oltara Gospoda Boga našeg, koji je pred šatorom Njegovim.
30. A kad cu Fines sveštenik i knezovi od zbora, poglavari od hiljada Izrailjevih koji behu s njim, reci koje im rekoše sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i sinovi Manasijini, bi im po volji.
31. I rece Fines sin Eleazara sveštenika sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim i sinovima Manasijinim: Danas poznasmo da je medu nama Gospod kad se ne ogrešiste Gospodu tim grehom, i sacuvaste sinove Izrailjeve od gneva Gospodnjeg.
32. I Fines sin Eleazara sveštenika i oni knezovi vratiše se od sinova Ruvimovih i od sinova Gadovih iz zemlje galadske u zemlju hanansku k sinovima Izrailjevim, i javiše im stvar.
33. I bi po volji sinovima Izrailjevim; i hvališe Boga sinovi Izrailjevi, i ne govoriše više da idu da se biju s njima da potru zemlju, u kojoj žive sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi.
34. I prozvaše sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi onaj oltar Ed govoreci: Svedok je medu nama da je Gospod Bog.