Knjiga Isusa Navina 5
1. A kad cuše svi carevi amorejski, koji behu s ove strane Jordana k zapadu, i svi carevi hananski, koji behu pokraj mora, da je Gospod osušio Jordan pred sinovima Izrailjevim dokle predoše, rastopi se srce u njima i nesta u njima junaštva od straha od sinova Izrailjevih.
2. U to vreme rece Gospod Isusu: Nacini oštre noževe, i obreži opet sinove Izrailjeve.
3. I nacini Isus oštre noževe, i obreza sinove Izrailjeve na brdašcu Aralotu.
4. A ovo je uzrok zašto ih Isus obreza: sav narod što izade iz Misira, sve muškinje, svi ljudi vojnici pomreše u pustinji na putu, pošto izadoše iz Misira;
5. Jer beše obrezan sav narod koji izade, ali ne obrezaše nikoga u narodu koji se rodi u pustinji na putu, pošto izadoše iz Misira.
6. Jer cetrdeset godina idahu sinovi Izrailjevi po pustinji dokle ne pomre sav narod, ljudi vojnici, što izadoše iz Misira, jer ne slušaše glas Gospodnji, te im se zakle Gospod da im nece dati da vide zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima njihovim da ce im je dati, zemlju, gde tece mleko i med;
7. I na mesto njihovo podiže sinove njihove; njih obreza Isus pošto behu neobrezani, jer ih ne obrezaše na putu.
8. A kad se sav narod obreza, ostaše na svom mestu u logoru dokle ne ozdraviše.
9. Tada rece Gospod Isusu: Danas skidoh s vas sramotu misirsku. I prozva se ono mesto Galgal do današnjeg dana.
10. I sinovi Izrailjevi stojeci u logoru u Galgalu, slaviše pashu cetrnaestog dana onog meseca uvece u polju jerihonskom.
11. I sutradan posle pashe jedoše od žita one zemlje hlebove presne i zrna pržena, isti dan.
12. I presta mana sutradan, pošto jedoše žito one zemlje, i vec više nisu imali mane sinovi Izrailjevi, nego jedoše od roda zemlje hananske one godine.
13. I kad Isus beše kod Jerihona, podiže oci svoje i pogleda, a to covek stoji prema njemu s golim macem u ruci. I pristupi k Njemu Isus i rece Mu: Jesi li naš ili naših neprijatelja?
14. A On rece: Nisam; nego sam vojvoda vojske Gospodnje, sada dodoh. A Isus pade nicice na zemlju, i pokloni se, i rece Mu: Šta zapoveda gospodar moj sluzi svom?
15. A vojvoda vojske Gospodnje rece Isusu: Izuj obucu s nogu svojih, jer je mesto gde stojiš sveto. I ucini Isus tako.