Knjiga Isusa Navina 2
1. A Isus sin Navin posla iz Sitima potajno dve uhode rekavši im: Idite, vidite zemlju i Jerihon. I oni odoše, i dodoše u kucu jednoj kurvi, kojoj ime beše Rava, i prenociše onde.
2. Ali bi javljeno caru jerihonskom i kazano: Evo, ljudi dodoše ovamo nocas izmedu sinova Izrailjevih da uhode zemlju.
3. I posla car jerihonski k Ravi i poruci: Izvedi ljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kucu, jer su došli da uhode svu zemlju.
4. Ali žena uzevši ona dva coveka sakri ih; pa rece: Jeste istina da su ljudi došli k meni, ali ja ne znah odakle behu;
5. I kad se vrata zatvarahu u sumrak, ljudi izadoše; ne znam kuda odoše; idite brzo za njima; stici cete ih.
6. A ona ih beše izvela na krov, i sakrila ih pod lan netrven, koji beše razastrla po krovu.
7. I ljudi podoše za njima u poteru put Jordana do broda; i vrata se zatvoriše kad izade potera za njima.
8. Oni, pak, još ne behu pospali, a ona dode k njima na krov,
9. I rece im: Znam da vam je Gospod dao ovu zemlju, jer nas popade strah od vas, i prepali su se od vas svi koji žive u ovoj zemlji.
10. Jer cusmo kako je Gospod osušio pred vama Crveno more kad izadoste iz Misira, i šta ste ucinili od dva cara amorejska koji behu preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste.
11. I kad to cusmo, rastopi se srce naše, i ni u kome vec nema junaštva od straha od vas, jer je Gospod, Bog vaš, Bog gore na nebu i dole na zemlji.
12. Nego sada zakunite mi se Gospodom da cete uciniti milost domu oca mog kao što ja vama ucinih milost, i dajte mi znak istinit,
13. Da cete sacuvati život mom ocu i mojoj majci i mojoj braci i mojim sestrama i svima njihovim, i da cete izbaviti duše naše od smrti.
14. A ljudi joj odgovoriše: Mi cemo izginuti za vas, ako ne izdate ovu našu stvar; i kad nam Gospod da ovu zemlju, ucinicemo ti milost i veru.
15. Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu; jer kuca njena beše na zidu gradskom, i ona na zidu stanovaše.
16. I rece im: Idite u goru da ne naide na vas potera, i onde se krijte tri dana dok se ne vrati potera, pa onda idite svojim putem.
17. A ljudi joj rekoše: Bicemo prosti od ove tvoje zakletve kojom si nas zaklela;
18. Evo, kad dodemo u zemlju, veži ovu vrpcu od skerleta na prozor, kroz koji si nas spustila, i skupi kod sebe u tu kucu oca svog i mater i bracu i sav dom oca svog.
19. I ko bi god izašao iz tvoje kuce, krv njegova neka bude na njegovu glavu, a mi da nismo krivi; a ko god bude s tobom u kuci, krv njegova neka dode na naše glave, ako ga se ko rukom dotakne.
20. Ali ako izdaš ovu stvar našu, tada cemo biti prosti od tvoje zakletve, kojom si nas zaklela.
21. A ona odgovori: Kako rekoste tako neka bude. Tada ih pusti, i odoše; i ona veza vrpcu od skerleta na prozor.
22. A oni otišavši dodoše u goru, i ostaše onde tri dana dokle se ne vrati potera; jer ih je potera tražila po svim putevima, ali ih ne nade.
23. I vratiše se ona dva coveka, i sišavši s gore prebrodiše i dodoše k Isusu, sinu Navinom, i pripovediše mu sve što im se dogodilo.
24. I rekoše Isusu: Zaista dao nam je Gospod u ruke svu tu zemlju, i svi stanovnici one zemlje uplašili su se od nas.