Knjiga Isusa Navina 14
1. A ovo je što dobiše nasledstvo sinovi Izrailjevi u zemlji hananskoj, što razdeliše u nasledstvo Eleazar sveštenik i Isus sin Navin i poglavari porodica otackih po plemenima sinova Izrailjevih,
2. Žrebom deleci im nasledstvo, kao što zapovedi Gospod preko Mojsija, medu devet plemena i polovinu plemena.
3. Jer Mojsije dade nasledstvo dvema plemenima i polovini plemena s ove strane Jordana, a Levitima ne dade nasledstvo medu njima.
4. Jer sinova Josifovih behu dva plemena: Manasijino i Jefremovo, i Levitima ne daše deo u zemlji, osim gradova u kojima ce živeti i podgrada njihovih za stoku njihovu i za blago njihovo.
5. Kako beše zapovedio Gospod Mojsiju, tako uciniše sinovi Izrailjevi i podeliše zemlju.
6. A sinovi Judini dodoše k Isusu u Galgal, i rece mu Halev sin Jefonijin Kenezej: Ti znaš šta je kazao Gospod Mojsiju sluzi Božjem za me i za te u Kadis-Varniji.
7. Bilo mi je cetrdeset godina kad me posla Mojsije sluga Gospodnji iz Kadis-Varnije da uhodim zemlju, i javih mu stvar, kako mi je bilo u srcu.
8. A braca moja što idoše sa mnom uplašiše srce narodu; ali se ja jednako držah Gospoda Boga svog.
9. I zakle se Mojsije onaj dan govoreci: Zaista zemlja po kojoj si hodio nogama svojim, dopašce tebi u nasledstvo i sinovima tvojim doveka; jer si se sasvim držao Gospoda Boga mog.
10. A sada, eto, sacuva me Gospod u životu, kao što je rekao; ima vec cetrdeset i pet godina kako to rece Gospod Mojsiju, kad Izrailj idaše po pustinji; i sad, eto, ima mi danas osamdeset i pet godina.
11. I danas sam jošte krepak, kao što sam bio kad me je Mojsije slao; krepost mi je i sad onakva kakva je bila onda za boj i da odlazim i dolazim.
12. Zato daj mi sada ovu goru, za koju je govorio Gospod u onaj dan; jer si cuo u onaj dan da su onde Enakimi i gradovi veliki i tvrdi; da ako bude Gospod sa mnom, te ih isteram, kao što je Gospod kazao.
13. I Isus ga blagoslovi, i dade Hevron Halevu sinu Jefonijinom u nasledstvo.
14. Zato pripade Hevron Halevu sinu Jefonijinom Kenezeju u nasledstvo do današnjeg dana, jer se jednako držao Gospoda Boga Izrailjevog.
15. A ime Hevronu beše pre Kirijat-Arva, a Arva beše velik covek medu Enakimima. I zemlja pocinu od rata.