Pesma nad pesmama 8

1. O da bi mi brat bio, da bi sao sise matere moje! Našavši te na polju poljubila bih te, i ne bih bila prekorna.

2. Povela bih te i dovela bih te u kucu matere svoje; ti bi me ucio, a ja bih te pojila vinom mirisavim, sokom od šipaka.

3. Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli.

4. Zaklinjem vas, kceri jerusalimske, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dokle joj ne bude volja.

5. Ko je ona što ide gore od pustinje naslanjajuci se na dragog svog? Pod jabukom probudih te, gde te rodi mati tvoja, gde te rodi roditeljka tvoja.

6. Metni me kao pecat na srce svoje, kao pecat na mišicu svoju. Jer je ljubav jaka kao smrt, i ljubavna sumnja tvrda kao grob; žar je njen kao žar ognjen, plamen Božji.

7. Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi, niti je reke potopiti. Da ko daje sve imanje doma svog za tu ljubav, osramotio bi se.

8. Imamo sestru malenu, koja još nema dojaka. Šta cemo ciniti sa sestrom svojom kad bude rec o njoj?

9. Ako je zid, zagradicemo na njemu dvor od srebra; ako li vrata, utvrdicemo ih daskama kedrovim.

10. Ja sam zid i dojke su moje kao kule. Tada postah u ocima njegovim kao ona koja nade mir.

11. Vinograd imaše Solomun u Valamonu; dade vinograd cuvarima da svaki donosi za rod njegov po hiljadu srebrnika.

12. Moj vinograd koji ja imam, preda mnom je. Neka tebi, Solomune, hiljada, i dve stotine onima koji cuvaju rod njegov.

13. Koja nastavaš u vrtovima! Drugovi slušaju glas tvoj, daj mi da ga cujem.

14. Brže, dragi moj! I budi kao srna ili kao jelence na gorama mirisnim.