Pesma nad pesmama 2
1. Ja sam ruža saronska, ljiljan u dolu.
2. Šta je ljiljan medu trnjem, to je draga moja medu devojkama.
3. Šta je jabuka medu drvetima šumskim, to je dragi moj medu momcima; želeh hlad njen, i sedoh, i rod je njen sladak grlu mom.
4. Uvede me u kucu gde je gozba, a zastava mu je ljubav k meni.
5. Potkrepite me žbanovima, pridržite me jabukama, jer sam bolna od ljubavi.
6. Leva je ruka njegova meni pod glavom, a desnom me grli.
7. Zaklinjem vas, kceri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.
8. Glas dragog mog; evo ga, ide skacuci preko gora, poskakujuci preko humova.
9. Dragi je moj kao srna ili kao jelence; evo ga, stoji iza našeg zida, gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.
10. Progovori dragi moj i rece mi: Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.
11. Jer gle, zima prode, minuše daždi, otidoše.
12. Cvece se vidi po zemlji, dode vreme pevanju, i glas grlicin cuje se u našoj zemlji.
13. Smokva je pustila zametke svoje, i loza vinova ucvala miriše. Ustani, draga moja, lepotice moja, i hodi.
14. Golubice moja u raselinama kamenim, u zaklonu vrletnom! Daj da vidim lice tvoje, daj da cujem glas tvoj; jer je glas tvoj sladak i lice tvoje krasno.
15. Pohvatajte nam lisice, male lisice, što kvare vinograde, jer naši vinogradi cvatu.
16. Moj je dragi moj, i ja sam njegova, on pase medu ljiljanima.
17. Dok zahladi dan i senke otidu, vrati se, budi kao srna, dragi moj, ili kao jelence po gorama razdeljenim.