Pesma nad pesmama 5

1. Dodoh u vrt svoj, sestro moja nevesto, berem smirnu svoju i mirise svoje, jedem sace svoje i med svoj, pijem vino svoje i mleko svoje; jedite, prijatelji, pijte, i opijte se, mili moji!

2. Ja spavam, a srce je moje budno; eto glasa dragog mog, koji kuca: Otvori mi, sestro moja, draga moja, golubice moja, bezazlena moja; jer je glava moja puna rose i kosa moja nocnih kapi.

3. Svukla sam haljinu svoju, kako cu je obuci? Oprala sam noge svoje, kako cu ih kaljati?

4. Dragi moj promoli ruku svoju kroz rupu, a šta je u meni ustrepta od njega.

5. Ja ustah da otvorim dragom svom, a s ruku mojih prokapa smirna, i niz prste moje potece smirna na držak od brave.

6. Otvorih dragom svom, ali dragog mog ne beše, otide. Bejah izvan sebe kad on progovori. Tražih ga, ali ga ne nadoh; vikah ga, ali mi se ne odazva.

7. Nadoše me stražari, koji obilaze po gradu, biše me, raniše me, uzeše preves moj s mene stražari po zidovima.

8. Zaklinjem vas, kceri jerusalimske, ako nadete dragog mog, šta cete mu kazati? Da sam bolna od ljubavi.

9. Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, o najlepša medu ženama? Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih, te nas tako zaklinješ?

10. Dragi je moj beo i rumen, zastavnik izmedu deset hiljada;

11. Glava mu je najbolje zlato, kosa mu je kudrava, crna kao gavran;

12. Oci su mu kao u goluba na potocima vodenim, mlekom umivene, i stoje u obilju;

13. Obrazi su mu kao lehe mirisnog bilja, kao cvece mirisno; usne su mu kao ljiljan, s njih kaplje smirna žitka;

14. Na rukama su mu zlatni prsteni, na kojima su ukovani virili; trbuh mu je kao svetla slonova kost obložena safirima.

15. Gnjati su mu kao stupovi od mramora, uglavljeni na zlatnom podnožju; stas mu je Livan, krasan kao kedri.

16. Usta su mu slatka i sav je ljubak. Takav je moj dragi, takav je moj mili, kceri jerusalimske.