Pesma nad pesmama 7

1. Kako su lepe noge tvoje u obuci, kceri kneževska; sastavci su bedara tvojih kao grivne, delo ruku umetnickih.

2. Pupak ti je kao caša okrugla, koji nije nikad bez pica; trbuh ti je kao stog pšenice ograden ljiljanima;

3. Dve dojke tvoje kao dva blizanca srnceta;

4. Vrat ti je kao kula od slonove kosti; oci su ti kao jezera u Esevonu na vratima vatravimskim; nos ti je kao kula livanska koja gleda prema Damasku;

5. Glava je tvoja na tebi kao Karmil, i kosa na glavi tvojoj kao carska porfira u bore nabrana.

6. Kako si lepa i kako si ljupka, o ljubavi u milinama!

7. Uzrast ti je kao palma, i dojke kao grozdovi.

8. Rekoh: Popecu se na palmu, dohvaticu grane njene; i bice dojke tvoje kao grozdovi na vinovoj lozi, i miris nosa tvog kao jabuke;

9. I grlo tvoje kao dobro vino, koje ide pravo dragom mom i cini da govore usne onih koji spavaju.

10. Ja sam dragog svog, i njega je želja za mnom.

11. Hodi, dragi moj, da idemo u polje, da nocujemo u selima.

12. Ranicemo u vinograde da vidimo cvate li vinova loza, zamece li se grožde, cvatu li šipci; onde cu ti dati ljubav svoju.

13. Mandragore puštaju miris, i na vratima je našim svakojako krasno voce, novo i staro, koje za te dohranih, dragi moj.