Pesma nad pesmama 3

1. Na postelji svojoj nocu tražih onog koga ljubi duša moja, tražih ga, ali ga ne nadoh.

2. Sada cu ustati, pa idem po gradu, po trgovima i po ulicama tražicu onog koga ljubi duša moja. Tražih ga, ali ga ne nadoh.

3. Nadoše me stražari, koji obilaze po gradu. Videste li onog koga ljubi duša moja?

4. Malo ih zaminuh, i nadoh onog koga ljubi duša moja; i uhvatih ga, i necu ga pustiti dokle ga ne odvedem u kucu matere svoje i u ložnicu roditeljke svoje.

5. Zaklinjem vas, kceri jerusalimske, srnama i košutama poljskim, ne budite ljubavi moje, ne budite je, dok joj ne bude volja.

6. Ko je ona što ide gore iz pustinje kao stupovi od dima, potkadena smirnom i tamjanom i svakojakim praškom apotekarskim?

7. Gle, odar Solomunov, a oko njega šezdeset junaka izmedu junaka Izrailjevih:

8. Svi imaju maceve, vešti su boju, u svakog je mac o bedru radi straha nocnog.

9. Odar je nacinio sebi car Solomun od drveta livanskog;

10. Stupce mu je nacinio od srebra, uzglavlje od zlata, nebo od skerleta, a iznutra nastrt ljubavlju za kceri jerusalimske.

11. Izidite, kceri sionske, i gledajte cara Solomuna pod vencem kojim ga mati njegova okiti na dan svadbe njegove i na dan veselja srca njegovog.