Knjiga Nemijina 6
1. A kad cu Sanavalat i Tovija i Gisem Arapin i ostali naši neprijatelji da sam sazidao zid i da nije ostalo u njemu ništa provaljeno, a do tada još ne bejah namestio krila na vrata,
2. Posla Sanavalat i Gisem k meni i poruci: Hodi da se sastanemo u kome selu u polju ononskom. A oni mišljahu zlo po me.
3. I poslah k njima glasnike i porucih: U poslu sam velikom, zato ne mogu doci. Jer bi stao posao kad bih ga ostavio da dodem k vama.
4. I slaše tako k meni cetiri puta; i ja im onako odgovorih.
5. Tada Sanavalat posla k meni tako peti put slugu svog s knjigom otvorenom u ruci.
6. A u njoj pisaše: Cuje se po narodima i Gasmuj kaže da se ti i Judejci mislite odmetnuti, zato zidaš zid, i hoceš da im budeš car, kako se govori,
7. I da si postavio proroke da razglašuju za tebe u Jerusalimu i govore, car je u Judeji. A to ce doci do cara. Nego hodi da se dogovorimo.
8. Tada poslah k njemu i porucih: Nije tako kako ti kažeš; nego si sam izmislio.
9. Jer oni svi hteše nas uplašiti govoreci: Klonuce ruke njihove od posla i nece se svršiti. Zato, Bože, ukrepi ruke moje.
10. Još otidoh u kucu Simaji, sinu Dalaje sina Metaveilovog, koji se beše zatvorio, i rece mi: Da otidemo zajedno u dom Božji usred crkve i da zakljucamo vrata crkvi, jer ce doci da te ubiju, doci ce nocu da te ubiju.
11. A ja rekoh: Zar ce covek kakav sam ja bežati? Ili ko bi ovakav kakav sam ja ušao u crkvu da ostane u životu? Necu ici.
12. I razumeh da ga nije Bog poslao, nego to proroštvo kaza za me, jer ga Tovija i Sanavalat potkupiše.
13. Zato beše potkupljen da me uplaši da onako ucinim i zgrešim da bih se osramotio da me mogu ružiti.
14. Pomeni, Bože moj, Toviju i Sanavalata po ovim delima njihovim, i Noadiju prorocicu i druge proroke koji me hteše uplašiti.
15. I tako dovrši se zid dvadeset petog dana meseca Elula za pedeset i dva dana.
16. I kad cuše svi neprijatelji naši i videše svi narodi koji behu oko nas, uplašiše se vrlo, jer poznaše da je Bog naš ucinio to delo.
17. I u one dane mnogi glavari judejski slahu knjige Toviji, i od Tovije njima dolažahu knjige.
18. Jer mnogi Judejci behu mu se zakleli; jer beše zet Sehaniji, sinu Arahovom, i Joanan sin njegov beše oženjen kcerju Meulama, sina Varahijinog.
19. I govorahu preda mnom dobro o njemu, i reci moje dokazivahu mu; i Tovija slaše knjige da me uplaši.