Knjiga Nemijina 13
1. U to vreme cita se knjiga Mojsijeva narodu, i u njoj se nade napisano da ne ulazi Amonac ni Moavac u sabor Božji do veka;
2. Jer ne sretoše sinove izrailjeve s hlebom i vodom, nego najmiše na njih Valama da ih prokune, ali Bog naš obrati onu kletvu u blagoslov.
3. A kad cuše taj zakon odluciše od Izrailja sve tudince.
4. A pre toga Elijasiv sveštenik, koji beše nad kletima doma Boga našeg, oprijatelji se s Tovijom,
5. I nacini mu veliku klet, gde se pre ostavljahu dari i kad i sudovi i desetak od žita, vina i ulja, odredeni Levitima i pevacima i vratarima, i prinosi za sveštenike.
6. A kad to sve bivaše, ne bejah u Jerusalimu, jer trideset druge godine Artakserksa, cara vavilonskog, vratih se k caru, i posle nekoliko godina izmolih se opet u cara.
7. I kad dodoh u Jerusalim, videh zlo što ucini Elijasiv radi Tovije nacinivši mu klet u tremu doma Božjeg.
8. I bi mi vrlo mrsko, te izbacih sve pokucstvo Tovijino napolje iz kleti.
9. I zapovedih, te ocistiše kleti; i unesoh u njih opet posude doma Božjeg, dare i kad.
10. Potom doznah da se Levitima nisu davali delovi, te su se razbegli svaki na svoju njivu i Leviti i pevaci, koji radahu posao.
11. I ukorih starešine i rekoh: Zašto je ostavljen dom Božji? I sabrah ih opet i postavih na njihovo mesto.
12. I svi Judejci donosiše desetke od žita i vina i ulja u spreme.
13. I postavih nastojnike nad spremama, Selmiju sveštenika i Sadoka književnika, i izmedu Levita Fedaju, i uz njih Anana, sina Zahura sina Matanijinog, jer se za verne držahu; i beše im posao deliti braci svojoj.
14. Pomeni me, Bože moj, zato, i nemoj izbrisati dobra mojih koja ucinih domu Boga svog i službi njegovoj.
15. U to vreme videh u Judeji gde gaze u kacama u subotu i nose snopove natovarivši na magarce, i vino, grožde i smokve i svakojake tovare, i nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu žitak.
16. I Tirci koji življahu u Jerusalimu donošahu ribu i svakojaki trg i prodavahu u subotu sinovima Judinim u Jerusalimu.
17. Zato prekorih glavare judejske i rekoh im: Kakvo je to zlo što cinite te skvrnite subotu?
18. Nisu li tako cinili oci vaši, te Bog naš pusti na nas i na ovaj grad sve ovo zlo? I vi još umnožavate gnev na Izrailja skvrneci subotu.
19. I kad dode sen na vrata jerusalimska uoci subote, zapovedih te zatvoriše vrata, i zapovedih da ih ne otvaraju do posle subote; i postavih nekoliko svojih momaka na vratima da se ne unosi nikakav tovar u subotu.
20. I prenociše trgovci i koji prodavahu svakojaki trg iza Jerusalima jednom i drugom.
21. I opomenuh ih i rekoh im: Zašto nocujete oko zida? Ako još jednom to ucinite, uložicu na vas. Od tada ne dolaziše u subotu.
22. A Levitima zapovedih da se ociste i da dodu i cuvaju vrata da bude svet dan subotni. I za ovo pomeni me, Bože moj, i oprosti mi po velikoj milosti svojoj.
23. Još videh u to vreme Judejce koji se behu oženili Azocankama, Amonkama i Moavkama.
24. I sinovi njihovi govorahu pola azotski, i ne umehu govoriti judejski nego jezikom i jednog i drugog naroda.
25. Zato ih karah i psovah, i neke izmedu njih bih i cupah, i zakleh ih Bogom da ne daju kceri svoje sinovima njihovim niti da uzimaju kceri njihove za sinove svoje ili za sebe.
26. Nije li tim zgrešio Solomun, car Izrailjev, ako i ne beše u mnogim narodima cara njemu ravnog i mio beše Bogu svom i Bog ga beše postavio carem nad svim Izrailjem? Pa opet ga navratiše na greh žene tudinke.
27. A vama li cemo dopustiti da cinite to sve veliko zlo i grešite Bogu našem uzimajuci žene tudinke?
28. I od sinova Jojade, sina Elijasiva poglavara sveštenickog, jedan beše zet Sanavalatu Oronjaninu, kog oterah od sebe.
29. Pomeni ih, Bože moj, što oskrvniše sveštenstvo i zavet sveštenicki i levitski.
30. I tako ih ocistih od svih tudinaca, i opet postavih redove sveštenicke i levitske, svakog na posao njegov,
31. I da se donose drva za žrtve na rokove, i prvine. Pomeni me, Bože moj, na dobro.