Knjiga Nemijina 1

1. Rec Nemije, sina Ahalijinog; meseca Hisleva godine dvadesete kad bejah u Susanu gradu,

2. Dode Ananije, jedan od brace moje s nekima iz Judeje; i zapitah ih za Judejce, za ostatak što beše ostao od ropstva i za Jerusalim.

3. A oni mi rekoše: Ostatak što osta od ropstva onde u zemlji, u velikoj je nevolji i sramoti, i zid je jerusalimski razvaljen i vrata su mu ognjem popaljena.

4. A kad cuh te reci sedoh i plakah, i tužih nekoliko dana, i postih i molih se pred Bogom nebeskim,

5. I rekoh: Oh Gospode Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji cuvaš zavet i milost onima koji Te ljube i drže Tvoje zapovesti.

6. Neka bude uho Tvoje prignuto i oci Tvoje otvorene da cuješ molitvu sluge svog kojom se sada molim pred Tobom dan i noc za sinove Izrailjeve, sluge Tvoje, i ispovedam grehe sinova Izrailjevih kojima Ti zgrešismo.

7. Skrivismo Ti i ne držasmo zapovesti ni uredbe ni zakone koje si zapovedio preko Mojsija, sluge svog.

8. Ali se opomeni reci koju si zapovedio Mojsiju sluzi svom govoreci: Vi cete zgrešiti i ja cu vas rasejati medu narode;

9. Ali ako se obratite k meni i stanete držati zapovesti moje i tvoriti ih, ako budete zagnani i na kraj sveta, sabracu vas odande i odvešcu vas na mesto koje sam izabrao da onde nastanim ime svoje.

10. A ovo su sluge Tvoje i narod Tvoj, koji si iskupio silom svojom velikom i rukom svojom krepkom.

11. Oh Gospode! Neka bude uho Tvoje prignuto k molitvi sluge Tvog i k molitvi sluga Tvojih koji su radi bojati se imena Tvog, i daj danas srecu sluzi svom i ucini da nade milost pred ovim covekom. A ja bejah peharnik carev.