Korinćanima poslanica prva 7
1. A za ono što mi pisaste: dobro je coveku da se ne dohvata do žene:
2. Ali zbog kurvarstva svaki da ima svoju ženu, i svaka žena da ima svog muža;
3. Muž da cini ženi dužnu ljubav, tako i žena mužu.
4. Žena nije gospodar od svog tela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svog tela, nego žena.
5. Ne zabranjujte se jedno od drugog, vec ako u dogovoru za vreme, da se postite i molite Bogu; i opet da se sastanete, da vas sotona ne iskuša vašim neuzdržanjem.
6. Ali ovo govorim po svetu a ne po zapovesti;
7. Jer hocu da svi ljudi budu kao i ja; ali svaki ima svoj dar od Boga: ovaj dakle ovako, a onaj onako.
8. A neoženjenim i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao i ja što sam.
9. Ako li se ne uzdrže, neka se žene i udaju; jer je bolje ženiti se negoli upaljivati se.
10. A oženjenim zapovedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža ne razdvaja
11. (Ako se se pak i razdvoji, da se više ne udaje, ili da se pomiri sa svojim mužem); i muž da ne pušta ženu.
12. A ostalima govorim ja a ne Gospod: ako koji brat ima ženu nekrštenu i ona se privoli živeti s njim, da je ne ostavlja.
13. I žena ako ima muža nekrštenog i on se privoli živeti s njom, da ga ne ostavlja.
14. Jer se posveti muž nekršten ženom krštenom, i posveti se žena nekrštena od muža krštenog; jer inace deca vaša bila bi necista, a sad su sveta.
15. Ako li se nekršteni razdvaja, neka se razdvoji; jer se brat ili sestra u takvom dogadaju ne zarobi; jer nas na mir dozva Gospod Bog.
16. Jer šta znaš, ženo, da ako muža spaseš? Ili šta znaš, mužu, da ako ženu spaseš?
17. Samo kao što je Bog razdelio svakome, i kao što je svakog pozvao Gospod onako neka živi. I tako zapovedam po svim crkvama.
18. Je li ko pozvat obrezan, neka se ne gradi neobrezan; ako li je ko pozvat neobrezan, neka se ne obrezuje.
19. Obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa; nego držanje zapovesti Božijih.
20. Svaki neka ostane u onom zvanju u kome je pozvan.
21. Jesi li pozvan rob, ne brini se; nego ako i možeš svoj biti, još radije budi.
22. Jer koji je pozvan u Gospodu rob, slobodnjak je Gospodnji, tako i koji je pozvan slobodnjak, rob je Hristov.
23. Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima.
24. Svaki, braco, u cemu je ko pozvan u onom neka ostane pred Gospodom.
25. A za devojke nemam zapovesti Gospodnje, nego dajem savet, kao koji sam pomilovan od Gospoda, da budem veran.
26. Mislim dakle ovo da ce biti dobro za sadašnju nevolju da je coveku dobro tako biti.
27. Jesi li se privezao za ženu, ne traži da se razrešiš; jesi li se odrešio od žene, ne traži žene.
28. A ako li se i oženiš, nisi sagrešio; i devojka ako se uda, nije sagrešila: ali ce imati takvi nevolje telesne; a ja vas žalim.
29. A ovo govorim, braco, jer je ostalo vreme prekraceno, da ce i oni koji imaju žene biti kao oni koji nemaju;
30. I koji placu kao koji ne placu; i koji se raduju kao koji se ne raduju; i koji kupuju kao koji nemaju;
31. I koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju: jer prolazi oblicje ovog sveta.
32. A ja hocu da ste vi bezbrižni. Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako ce ugoditi Gospodu;
33. A koji je oženjen brine se za svetsko, kako ce ugoditi ženi. Drugo je žena, a drugo je devojka.
34. Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako ce ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom; a koja je udata brine se za svetsko, kako ce ugoditi mužu.
35. A ovo govorim na korist vama samim, ne da vam nametnem zamku na vrat, nego za lepu i pristojnu službu Gospodu bez smetnje.
36. Ako li pak ko misli da je sramota za njegovu devojku kad ostane usedelica, i ne može drugacije biti, neka cini šta hoce, ne greši ako se uda.
37. A koji stoji tvrdo u srcu, i nema nevolje, a ima vlast nad svojom voljom, i ovo je rasudio u srcu svom da zadrži devojku, dobro cini.
38. Tako i onaj koji udaje svoju devojku dobro cini; ali koji ne udaje bolje cini.
39. Žena je privezana zakonom dokle joj god živi muž; a ako joj umre muž, slobodna je za koga hoce da se uda, samo u Gospodu.
40. Ali je blaženija ako ostane tako po mom savetu; jer mislim da i ja imam Duha Božijeg.