Korinćanima poslanica prva 11
1. Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.
2. Hvalim vas pak, braco, što sve moje pamtite i držite zapovesti kao što vam predadoh.
3. Ali hocu da znate da je svakome mužu glava Hristos; a muž je glava ženi; a Bog je glava Hristu.
4. Svaki muž koji se s pokrivenom glavom moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju.
5. I svaka žena koje se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je svejedno kao da je obrijana.
6. Ako se, dakle, ne pokriva žena, neka se striže; ako li je ružno ženi strici se ili brijati se, neka se pokriva.
7. Ali muž da ne pokriva glavu, jer je oblicje i slava Božija; a žena je slava muževlja.
8. Jer nije muž od žene nego žena od muža.
9. Jer muž nije sazdan žene radi nego žena muža radi.
10. Zato žena treba da ima vlast na glavi, andela radi.
11. Ali niti je muž bez žene ni žena bez muža u Gospodu.
12. Jer kako je žena od muža, tako je i muž iz žene; a sve je od Boga.
13. Sami medu sobom sudite je li lepo da se žena gologlava moli Bogu?
14. Ili ne uci li vas i sama priroda da je mužu sramota ako gaji dugacku kosu;
15. A ženi je slava ako gaji dugacku kosu? Jer joj je kosa dana mesto pokrivala.
16. Ako li je ko svadljiv, mi takav obicaj nemamo, niti crkve Božije.
17. Ali ovo zapovedajuci ne hvalim da se ne na bolje nego na gore sabirate.
18. Prvo dakle kad se sabirate u crkvu, cujem da imaju raspre medu vama, i nešto verujem od ovog.
19. Jer treba i jeresi da budu medu vama, da se pokažu pošteni koji su medu vama.
20. A kad se skupite na jedno mesto, ne jede se vecera Gospodnja.
21. Jer svaki svoju veceru uzme najpre i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija.
22. Eda li dakle nemate kuca da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta cu vam reci? Hocu li vas pohvaliti za to? Necu.
23. Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noc u koju bivaše predan uze hleb.
24. I zahvalivši prelomi i rece: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo cinite meni za spomen.
25. Tako i cašu, po veceri, govoreci: Ova je caša novi zavet u mojoj krvi; ovo cinite, kad god pijete, meni za spomen.
26. Jer kad god jedete ovaj hleb i cašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dode.
27. Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije cašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.
28. Ali covek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od caše da pije;
29. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuci tela Gospodnjeg.
30. Zato su medu vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju.
31. Jer kad bismo sebe rasudivali, ne bismo osudeni bili.
32. Ali kad smo sudeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svetom.
33. Zato, braco moja, kad se sastajete da jedete, išcekujte jedan drugog.
34. Ako li je ko gladan, neka jede kod kuce, da se na greh ne sastajete. A za ostalo uredicu kad dodem.