Korinćanima poslanica prva 13

1. Ako jezike covecije i andeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveci.

2. I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.

3. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.

4. Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne velica, ne nadima se,

5. Ne cini šta ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,

6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,

7. Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.

8. Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako ce i prestati, jezici ako ce umuknuti, razuma ako ce nestati.

9. Jer nešto znamo i nešto prorokujemo;

10. A kad dode savršeno, onda ce prestati šta je nešto.

11. Kad ja bejah malo dete kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh covek, odbacih detinjstvo.

12. Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda cemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda cu poznati kao što sam poznat.

13. A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveca medu njima.