Jevrejima poslanica 9
1. Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.
2. Jer skinija beše nacinjena prva, u kojoj beše svecnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove svetinja.
3. A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
4. Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovceg zaveta okovan svuda zlatom, u kome beše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se beše omladila, i ploce zaveta.
5. A više njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o cemu se ne može sad govoriti redom.
6. A kad ovo beše tako uredeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.
7. A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenicki, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
8. Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
9. Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.
10. Osim u jelima i picima, i razlicnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
11. Ali došavši Hristos, poglavar sveštenicki dobara koja ce doci, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom gradena, to jest, nije ovog stvorenja,
12. Ni s krvlju jarcijom, niti telecom, nego kroz svoju krv ude jednom u svetinju, i nade vecni otkup.
13. Jer ako krv juncija i jarcija, i pepeo junicin, pokropivši njom opoganjene, osvecuje na telesnu cistotu;
14. A kamoli nece krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, ocistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?
15. I zato je novom zavetu posrednik, da kroz smrt, koja bi za otkup od prestupaka u prvom zavetu, obecanje vecnog nasledstva prime zvani.
16. Jer gde je zavet valja da bude i smrt onog koji cini zavet.
17. Jer je zavet po smrti potvrden: buduci da nema nikakve sile dok je živ onaj koji ga je nacinio.
18. Jer ni prvi nije utvrden bez krvi.
19. Jer kad Mojsije izgovori sve zapovesti po zakonu svom narodu, onda uze krvi jarcije i telece, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod.
20. Govoreci: Ovo je krv zaveta koji Bog nacini s vama.
21. A tako i skiniju i sve sudove službene pokropi krvlju.
22. I gotovo sve se krvlju cisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje.
23. Tako je trebalo da se oblicja nebeskih ovima ciste, a sama nebeska boljim žrtvama od ovih.
24. Jer Hristos ne ude u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas;
25. Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenicki ulazi u svetinju svake godine s krvlju tudom:
26. Inace bi On morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na svršetku veka javi se da svojom žrtvom satre greh.
27. I kao što je ljudima odredeno jednom umreti, a potom sud:
28. Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom ce se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga cekaju.