Jevrejima poslanica 4

1. Da se bojimo, dakle, da kako dok je još ostavljeno obecanje da se ulazi u pokoj Njegov, ne zakasni koji od vas.

2. Jer je nama objavljeno kao i onima; ali onima ne pomaže cuvena rec, jer ne verovaše oni koji cuše.

3. Jer mi koji verovasmo ulazimo u pokoj, kao što rece: Zato se zakleh u gnevu svom da nece uci u pokoj moj, ako su dela i bila gotova od postanja sveta.

4. Jer negde rece za sedmi dan ovako: i pocinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih.

5. I na ovom mestu opet: Nece uci u pokoj moj.

6. Buduci, pak, da neki imaju da udu u njega, i oni kojima je najpre javljeno ne udoše za neposlušanje;

7. Opet odredi jedan dan, danas, govoreci u Davidu po tolikom vremenu, kao što se pre kaza: Danas ako glas Njegov cujete, ne budite drvenastih srca.

8. Jer da je Isus one doveo u pokoj, ne bi za drugi dan govorio potom.

9. Dakle je ostavljeno još pocivanje narodu Božijem.

10. Jer koji ude u pokoj Njegov, i on pociva od dela svojih, kao i Bog od svojih.

11. Da se postaramo, dakle, uci u taj pokoj, da ne upadne ko u onu istu gatku neverstva.

12. Jer je živa rec Božija, i jaka, i oštrija od svakog maca oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca.

13. I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred ocima Onog kome govorimo.

14. Imajuci, dakle, velikog Poglavara sveštenickog, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijeg, da se držimo priznanja.

15. Jer nemamo Poglavara sveštenickog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svacemu iskušan kao i mi, osim greha.

16. Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nademo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoc.