Jevrejima poslanica 10
1. Jer zakon imajuci sen dobara koja ce doci, a ne samo oblicje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve.
2. Inace bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom ociste;
3. Nego se njima svake godine cini spomen za grehe.
4. Jer krv juncija i jarcija ne može uzeti grehe.
5. Zato, ulazeci u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio.
6. Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
7. Tada rekoh: Evo dodoh, u pocetku knjige pisano je za mene, da ucinim volju Tvoju, Bože.
8. I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
9. Tada rece: Evo dodoh da ucinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.
10. Po kojoj smo volji mi osveceni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
11. I svaki sveštenik stoji svaki dan služeci i jedne žrtve mnogo puta prinoseci koje nikad ne mogu uzeti grehe.
12. A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu.
13. Cekajuci dalje dok se polože neprijatelji Njegovi podnožje nogama Njegovim.
14. Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osveceni.
15. A svedoci nam i Duh Sveti; jer kao što je napred kazano:
16. Ovo je zavet koji cu naciniti s njima posle onih dana, govori Gospod: Dacu zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisacu ih;
17. I grehe njihove i bezakonja njihova necu više spominjati.
18. A gde je oproštenje ovih onde više nema priloga za grehe.
19. Imajuci, dakle, slobodu, braco, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i živim.
20. Koji nam je obnovio zavetom, to jest telom svojim,
21. I sveštenika velikog nad domom Božijim:
22. Da pristupamo s istinim srcem u punoj veri, ocišceni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom cistom;
23. Da se držimo tvrdo priznanja nade: jer je veran onaj koji je obecao;
24. I da razumevamo jedan drugog u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima,
25. Ne ostavljajuci skupštinu svoju, kao što neki imaju obicaj, nego jedan drugog savetujuci, toliko vecma koliko vidite da se približuje dan sudni.
26. Jer kad mi grešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine, nema više žrtve za grehe;
27. Nego strašno cekanje suda, i revnost ognja koji ce da pojede one koji se suprote.
28. Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri svedoka.
29. Koliko mislite da ce gore muke zaslužiti onaj koji sina Božijeg pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha blagodati naruži?
30. Jer znamo Onog koji rece: Moja je osveta, ja cu vratiti, govori Gospod; i opet: Gospod ce suditi narodu svom.
31. Strašno je upasti u ruke Boga Živoga.
32. Opominjite se, pak, prvih dana svojih, u koje se prosvetliste i mnogu borbu stradanja podnesoste,
33. Koje postavši gledanje sa sramota i nevolja, a koje postavši drugovi onima koji žive tako.
34. Jer se na okove moje sažaliste, i dadoste s radošcu da se razgrabi vaše imanje, znajuci da imate sebi imanje bolje i nepropadljivo na nebesima.
35. Ne odbacujte, dakle, slobodu svoju, koja ima veliku platu.
36. Jer vam je trpljenje od potrebe da volju Božiju savršivši primite obecanje.
37. Jer još malo, vrlo malo, pa ce doci Onaj koji treba da dode i nece odocniti.
38. A pravednik živece od vere; ako li odstupi nece biti po volji moje duše.
39. A mi, braco, nismo od onih koji odstupaju na pogibao, nego od onih koji veruju da spasu duše.