Jevrejima poslanica 11
1. Vera je, pak, tvrdo cekanje onog cemu se nadamo, i dokazivanje onog što ne vidimo.
2. Jer u njoj stari dobiše svedocanstvo.
3. Verom poznajemo da je svet recju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.
4. Verom prinese Avelj Bogu vecu žrtvu nego Kain, kroz koju dobi svedocanstvo da je pravednik, kad Bog posvedoci za dare njegove; i kroz nju on mrtav još govori.
5. Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nade se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedocanstvo da ugodi Bogu.
6. A bez vere nije moguce ugoditi Bogu; jer onaj koji hoce da dode k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da placa onima koji Ga traže.
7. Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, nacini kovceg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.
8. Verom posluša Avraam kad bi pozvan da izide u zemlju koju htede da primi u nasledstvo, i izide ne znajuci kuda ide.
9. Verom dode Avraam u zemlju obecanu, kao u tudu, i u kolibama življaše s Isakom i s Jakovom, sunaslednicima obecanja tog.
10. Jer cekaše grad koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog.
11. Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko vremena starosti; jer držaše za vernog Onog koji obeca.
12. Zato se i rodiše od jednog, još gotovo mrtvog, kao zvezde nebeske mnoštvom, i kao nebrojeni pesak pokraj mora.
13. U veri pomreše svi ovi ne primivši obecanja, nego ga videvši izdaleka, i poklonivši mu se, i priznavši da su gosti i došljaci na zemlji.
14. Jer koji tako govore pokazuju da traže otacanstvo.
15. I da bi se oni opomenuli onog iz kog izidoše, imali bi vreme da se vrate.
16. Ali sad bolje žele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad.
17. Verom privede Avraam Isaka kad bi kušan, i jedinorodnoga prinošaše, pošto beše primio obecanje,
18. U kome beše kazano: U Isaku nazvace ti se seme;
19. Pomislivši da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsnuti; zato ga i uze za priliku.
20. Verom blagoslovi Isak Jakova i Isava u stvarima koje ce doci.
21. Verom blagoslovi Jakov umiruci svakog sina Josifovog, i pokloni se vrhu palice njegove.
22. Verom se opominja Josif umiruci izlaska sinova Izrailjevih, i zapoveda za kosti svoje.
23. Verom Mojsija, pošto se rodi, kriše tri meseca roditelji njegovi, jer videše krasno dete, i pobojaše se zapovesti careve.
24. Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin kceri Faraonove;
25. I volje stradati s narodom Božijim, negoli imati zemaljsku sladost greha:
26. Državši sramotu Hristovu za vece bogatstvo od svega blaga misirskog; jer gledaše na platu.
27. Verom ostavi Misir, ne pobojavši se ljutine careve; jer se držaše Onog koji se ne vidi, kao da Ga vidaše.
28. Verom ucini pashu i proliv krvi, da se onaj koji gubljaše prvorodene ne dotakne do njih.
29. Verom predoše Crveno More kao po suvoj zemlji; koje i Misirci okušavši potopiše se.
30. Verom padoše zidovi jerihonski, kad se obilazi oko njih sedam dana.
31. Verom Raav kurva ne pogibe s nevernicima, primivši uhode s mirom, i izvedavši ih drugim putem.
32. I šta cu još da kažem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao pripovedati o Gedeonu, i o Varaku i Samsonu i Jeftaju, o Davidu i Samuilu, i o drugim prorocima,
33. Koji verom pobediše carstva, uciniše pravdu, dobiše obecanja, zatvoriše usta lavovima,
34. Ugasiše silu ognjenu, pobegoše od oštrica maca, ojacaše od nemoci, postaše jaki u bitkama, rasteraše vojske tude;
35. Žene primiše svoje mrtve iz vaskrsenja; a drugi biše pobijeni, ne primivši izbavljenje, da dobiju bolje vaskrsenje;
36. A drugi ruganje i boj podnesoše, pa još i okove i tamnice;
37. Kamenjem pobijeni biše, pretrveni biše, iskušani biše, od maca pomreše; idoše u kožusima i u kozjim kožama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti;
38. Kojih ne beše dostojan svet, po pustinjama potucaše se, i po gorama i po pecinama i po rupama zemaljskim.
39. I ovi svi dobivši svedocanstvo verom ne primiše obecanja;
40. Jer Bog nešto bolje za nas odredi, da ne prime bez nas savršenstva.