Prva knjiga dnevnika 21
1. Ali usta sotona na Izrailja i navrati Davida da izbroji Izrailja.
2. I rece David Joavu i knezovima narodnim: Idite, izbrojite sinove Izrailjeve od Virsaveje dori do Dana, pa mi javite da znam koliko ih ima.
3. Ali Joav rece: Neka doda Gospod narodu svom koliko ga je sada još sto puta toliko; nisu li, care gospodaru moj, svi sluge gospodaru mom? Zašto traži to gospodar moj? Zašto da bude na greh Izrailju?
4. Ali rec careva nadjaca Joava. I tako otide Joav i obide svega Izrailja, pa se vrati u Jerusalim.
5. I dade Joav broj prepisanog naroda Davidu; i beše svega naroda Izrailjevog hiljada hiljada i sto hiljada ljudi koji mahahu macem, a naroda Judinog cetiri stotine i sedamdeset hiljada ljudi koji mahahu macem.
6. A plemena Levijevog i Venijaminova ne izbroja s njima jer mrska beše Joavu zapovest careva.
7. A ne beše mila Bogu ta stvar; zato udari Izrailja.
8. I David rece Bogu: Sagreših veoma što to uradih; ali uzmi bezakonje sluge svog, jer veoma ludo radih.
9. A Gospod rece Gadu videocu Davidovom govoreci:
10. Idi kaži Davidu i reci: Ovako veli Gospod: Troje ti dajem, izaberi jedno da ti ucinim.
11. I dode Gad k Davidu i rece mu: Tako veli Gospod, biraj:
12. Ili glad za tri godine, ili tri meseca da bežiš od neprijatelja svojih i mac neprijatelja tvojih da te stiže, ili tri dana mac Gospodnji i pomor da bude u zemlji i andeo Gospodnji da ubija po svim krajevima Izrailjevim. Sada dakle gledaj šta cu odgovoriti onom koji me je poslao.
13. A David rece Gadu: U teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnem Gospodu u ruke, jer je veoma velika milost Njegova; a ljudima da ne zapadnem u ruke.
14. I tako pusti Gospod pomor na Izrailja, te pade Izrailja sedamdeset hiljada ljudi.
15. I posla Gospod andela u Jerusalim da ga ubija; i kad ubijaše, pogleda Gospod i sažali mu se sa zla; i rece andelu koji ubijaše: Dosta, spusti ruku svoju. A andeo Gospodnji stajaše kod gumna Ornana Jevusejina,
16. A David podiže oci svoje i vide andela Gospodnjeg gde stoji izmedu zemlje i neba, a u ruci mu go mac, kojim beše zamahnuo na Jerusalim; i pade David i starešine nicice, obuceni u kostret.
17. I rece David Bogu: Nisam li ja zapovedio da se izbroji narod? Ja sam dakle zgrešio i zlo ucinio; a te ovce šta su ucinile? Gospode Bože moj, neka se ruka Tvoja obrati na me i na dom oca mog; ali ne na taj narod da ga potre.
18. Tada andeo Gospodnji rece Gadu da kaže Davidu da izide gore i nacini oltar Gospodu na gumnu Ornana Jevusejina.
19. I izide David po reci Gadovoj, koju mu rece u ime Gospodnje.
20. A Ornan okrenuvši se ugleda andela, i sakri se sa cetiri sina svoja, jer Ornan vršaše pšenicu.
21. U tom dode David do Ornana; i pogledavši Ornan kad vide Davida izide iz gumna i pokloni se Davidu licem do zemlje.
22. Tada rece David Ornanu: Daj mi to gumno da nacinim na njemu oltar Gospodu; za novce koliko vredi daj mi ga, da bi prestao pomor u narodu.
23. A Ornan rece Davidu: Uzmi i neka cini gospodar moj car šta mu je drago; evo dajem i volove za žrtve paljenice, i kola za drva, i pšenicu za dar; sve to dajem.
24. A car David rece Ornanu: Ne, nego cu kupiti za novce šta vredi, jer necu da prinesem Gospodu šta je tvoje ni da prinesem žrtvu paljenicu poklonjenu.
25. I dade David Ornanu za ono mesto na meru šest stotina sikala zlata.
26. I onde nacini David oltar Gospodu, i prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i prizva Gospoda, i usliši ga spustivši oganj s neba na oltar žrtve paljenice.
27. I zapovedi Gospod andelu, te vrati mac svoj u korice.
28. U ono vreme videvši David da ga Gospod usliši na gumnu Ornana Jevusejina, prinošaše žrtve onde.
29. A šator Gospodnji, koji nacini Mojsije u pustinji, i oltar za žrtve paljenice beše u to vreme na visini u Gavaonu.
30. I David ne može ici k njemu da traži Boga, jer se uplaši od maca andela Gospodnjeg.