Prva knjiga dnevnika 17
1. A kad David sedaše kod kuce svoje, rece David Natanu proroku: Gle, ja stojim u kuci od kedrovog drveta, a kovceg zaveta Gospodnjeg pod zavesima.
2. A Natan rece Davidu: Šta ti je god u srcu, cini, jer je Bog s tobom.
3. Ali onu noc dode rec Božja Natanu govoreci:
4. Idi i reci Davidu sluzi mom: Ovako veli Gospod: Ti mi neceš sazidati kuce da u njoj nastavam.
5. Kad nisam nastavao u kuci otkad izvedoh Izrailja do danas, nego sam išao od šatora do šatora i od naslona do naslona,
6. Kuda sam god hodio sa svim Izrailjem, jesam li jednu rec rekao kome izmedu sudija Izrailjevih kojima zapovedah da pasu narod moj, i kazao: Zašto mi ne nacinite kucu od kedra?
7. Ovako, dakle, reci sluzi mom Davidu: Ovako veli Gospod nad vojskama: Ja te uzeh od tora, od ovaca, da budeš vod narodu mom Izrailju.
8. I bejah s tobom kuda si god išao, i istrebih sve neprijatelje tvoje ispred tebe, i stekoh ti ime kao što je ime velikih ljudi na zemlji.
9. I odredicu mesto narodu svom Izrailju, i posadicu ga, te ce nastavati u svom mestu, i nece se više pretresati; niti ce im više dosadivati nepravednici kao pre,
10. I od onog dana kada sam postavio sudije nad narodom svojim Izrailjem; i pokorih sve neprijatelje tvoje; nego ti javljam da ce ti Gospod sazidati kucu.
11. I kad se navrše dani tvoji da otideš k ocima svojim, podignucu seme tvoje nakon tebe, koje ce biti izmedu sinova tvojih, i utvrdicu carstvo njegovo.
12. Oni ce mi sazidati dom, i utvrdicu presto njegov doveka.
13. Ja cu mu biti Otac, i on ce mi biti sin; a milosti svoje necu ukloniti od njega kao što sam uklonio od onog koji beše pre tebe.
14. Nego cu ga utvrditi u domu svom i u carstvu svom doveka, i presto ce njegov stajati doveka.
15. Po svim ovim recima i po svoj ovoj utvari kaza Natan Davidu.
16. Tada dode car David i stade pred Gospodom, i rece: Ko sam ja, Gospode Bože, i šta je dom moj, te si me doveo dovde?
17. I to ti se cini malo, Bože, nego si govorio i za dom sluge svog na dugo vremena, i postarao si se za tu slavu zakonom covecijim, Gospode Bože.
18. Šta ce još David da Ti govori o casti sluge Tvog, kad Ti znaš slugu svog?
19. Gospode, sluge svog radi i po srcu svom ciniš svu ovu veliku stvar, obznanjujuci sve ove velike stvari.
20. Gospode, nema takvog kakav si Ti, i nema Boga osim Tebe, po svemu sto cusmo svojim ušima.
21. Jer koji je narod na zemlji kao Tvoj narod Izrailj? Radi koga je Bog išao da ga iskupi da mu bude narod, i da stece sebi ime velikim i strašnim delima izgoneci narode ispred naroda svog, koji si iskupio iz Misira
22. Jer si ucinio narod svoj Izrailja svojim narodom doveka; a Ti si im, Gospode, Bog.
23. I tako, Gospode, rec koju si obrekao sluzi svom i domu njegovom neka bude tvrda doveka, i ucini kako si rekao.
24. Neka bude tvrda, da se velica ime Tvoje doveka i da se govori: Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev jeste Bog nad Izrailjem, i dom Davida sluge Tvog neka stoji tvrdo pred Tobom.
25. Jer si Ti, Bože moj, javio sluzi svom da ceš mu sazidati dom, zato se sluga Tvoj usudi da Ti se pomoli.
26. Tako Gospode, Ti si Bog, i obrekao si sluzi svom to dobro.
27. Budi dakle voljan i blagoslovi dom sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer kad Ti, Gospode, blagosloviš, bice blagosloven doveka.