Knjiga proroka Osije 2
1. Recite braci svojoj: Narode moj; i sestrama svojim: Pomilovana.
2. Prite se s materom svojom, prite se, jer mi nije žena, niti sam joj ja muž; neka odbaci kurvarstva svoja od lica svog, i preljube svoje od dojaka svojih,
3. Da je ne bih svukao golu i ucinio je kakva je bila onaj dan kad se rodila, i da je ne bih postavio da bude kao pustinja i obratio je da bude kao zemlja sasušena, i umorio je žedu.
4. I necu se smilovati na decu njenu, jer su kopilad.
5. Jer se mati njihova kurva, sramoti se roditeljka njihova; jer govori: Ici cu za milosnicima svojim koji mi daju hleb moj i vodu moju, vunu moju i lan moj, ulje moje i pice moje.
6. Zato evo ja cu joj zagraditi put trnjem i zazidacu zidom da ne nade staza svojih.
7. I trcace za svojim milosnicima, ali ih nece stignuti; i tražice ih, ali ih nece naci; pa ce reci: Idem da se vratim k prvom mužu svom, jer mi beše bolje onda nego sada.
8. Jer ona ne zna da sam joj ja davao žito i vino i ulje, i umnožavao joj srebro i zlato, od kog naciniše Vala.
9. Zato cu uzeti natrag žito svoje, kad bude vreme, i vino svoje, kad bude vreme, i uzecu vunu svoju i lan svoj, kojim bi pokrivala golotinju svoju.
10. I otkricu rugobu njenu pred milosnicima njenim, i niko je nece izbaviti iz moje ruke.
11. I ukinucu svaku radost njenu, svetkovine njene, mladine njene i subote njene i sve praznike njene.
12. I potrcu cokote njene i smokve, za koje govori: Plata su mi, što mi dadoše milosnici moji; i obraticu ih u šumu da ih jede zverje poljsko.
13. I pohodicu na njoj dane valimske, u koje im je kadila i kitila se obocima i grivnama, i išla za svojim milosnicima, i mene zaboravila, govori Gospod.
14. Ali evo, ja cu je primamiti i odvešcu je u pustinju, i govoricu s njom lepo.
15. I dacu joj vinograde njene od tog mesta, i dolinu Ahor za vrata nadanju, i onde ce pevati kao za mladosti svoje i kao kad je išla iz Misira.
16. I tada ceš me, govori Gospod, zvati: Mužu moj; a neceš me više zvati: Vale moj.
17. Jer cu ukloniti iz usta njenih imena Valova; i nece im se više pominjati imena.
18. I tada cu im uciniti zavet sa zverjem poljskim i sa pticama nebeskim i s bubinama zemaljskim; i polomicu luk i mac i rat da ih nestane u zemlji, i ucinicu da leže bez straha.
19. I zarucicu te sebi doveka, zarucicu te sebi pravdom i sudom i milošcu i milosrdem.
20. I zarucicu te sebi verom, i poznaceš Gospoda.
21. I tada cu se odazvati, govori Gospod, odazvacu se nebesima, a ona ce se odazvati zemlji.
22. A zemlja ce se odazvati žitu i vinu i ulju, a to ce se odazvati Jezraelu.
23. I posejacu je sebi na zemlji, i smilovacu se na Loruhamu, i reci cu Loamiji: Ti si moj narod, i on ce reci: Bože moj!