Knjiga proroka Osije 13

1. Kad Jefrem govoraše, beše strah; beše se uzvisio u Izrailju; ali se ogreši o Vala, te umre.

2. I sada jednako greše i grade sebi lijuci od srebra svog po razumu svom likove, koji su svi delo umetnicko, a oni govore za njih: Ljudi koji prinose žrtve neka celuju teoce.

3. Zato ce biti kao oblak jutarnji i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane, kao pleva, koju odnosi vetar s gumna, i kao dim iz dimnjaka.

4. A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje misirske, i Boga osim mene nisi poznao, i osim mene nema ko bi spasao.

5. Ja te poznah u pustinji, u zemlji zasušenoj.

6. Imajuci dobru pašu behu siti; ali cim se nasitiše, ponese se srce njihovo, zato me zaboraviše.

7. Zato cu im biti kao lav, kao ris vrebacu ih na putu.

8. Srešcu ih kao medvedica kojoj uzmu medvedice, i rastrgacu im sve srce njihovo i izješcu ih onde kao lav; zverje poljsko raskinuce ih.

9. Propao si, Izrailju; ali ti je pomoc u meni.

10. Gde ti je car? Gde je? Neka te sacuva u svim gradovima tvojim; gde li su sudije tvoje, za koje si govorio: Daj mi cara i knezove?

11. Dadoh ti cara u gnevu svom, i uzeh ga u jarosti svojoj.

12. Svezano je bezakonje Jefremovo, ostavljen je greh njegov.

13. Bolovi kao u porodilje spopašce ga, sin je nerazuman, jer ne bi toliko vremena ostao u utrobi.

14. Od groba cu ih izbaviti, od smrti cu ih sacuvati; gde je, smrti, pomor tvoj, gde je, grobe, pogibao tvoja? Kajanje ce biti sakriveno od ociju mojih.

15. Rodan ce biti medu bracom svojom; ali ce doci istocni vetar, vetar Gospodnji, koji ide od pustinje, i usahnuce mu izvor, i studenac ce mu zasušiti; on ce odneti blago od svih dragih zaklada.

16. Samarija ce opusteti, jer se odmetnu od Boga svog; oni ce pasti od maca, deca ce se njihova razmrskati i trudne žene njihove rasporiti.