Knjiga proroka Osije 11

1. Kad Izrailj beše dete, ljubih ga, i iz Misira dozvah sina svog.

2. Koliko ih zvaše, toliko oni odlaziše od njih; prinosiše žrtve Valima, kadiše likovima.

3. Ja ucih Jefrema hoditi držeci ga za ruke, ali ne poznaše da sam ih ja lecio.

4. Vukoh ih uzicama covecijim, užima ljubavnim; i bih im kao oni koji im skidaju jaram s celjusti, i davah im hranu.

5. Nece se vratiti u zemlju misirsku, nego ce mu Asirac biti car, jer se ne hteše obratiti.

6. I mac ce stajati u gradovima njegovim, i potrce prevornice njegove i proždreti za namere njihove.

7. Narod je moj prionuo za otpad od mene; zovu ga ka Višnjem, ali se nijedan ne podiže.

8. Kako da te dam, Jefreme? Da te predam, Izrailju? Kako da ucinim od tebe kao od Adame? Da te obratim da budeš kao Sevojim? Ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se utroba moja od žalosti.

9. Necu izvršiti ljutog gneva svog, necu opet zatrti Jefrema; jer sam ja Bog a ne covek, Svetac usred tebe; necu doci na grad.

10. Ici ce oni za Gospodom; On ce rikati kao lav; kad rikne, sa strahom ce dotrcati sinovi s mora;

11. Sa strahom ce dotrcati iz Misira kao ptica, i kao golub iz zemlje asirske; i naselicu ih u kucama njihovim, govori Gospod.

12. Opkolio me je Jefrem lažju i dom Izrailjev prevarom; ali Juda još vlada s Bogom i veran je sa svetima.