Knjiga proroka Jone 1

1. Dode rec Gospodnja Joni, sinu Amatijevom govoreci:

2. Ustani, idi u Nineviju grad veliki, i propovedaj protiv njega, jer izade zloca njihova preda me.

3. A Jona usta da beži u Tarsis od Gospoda, i sišav u Jopu nade ladu koja idaše u Tarsis i plativ vozarinu ude u nju da otide s njima u Tarsis od Gospoda.

4. Ali Gospod podiže velik vetar na moru, i posta velika bura na moru da mišljahu da ce se razbiti lada.

5. I ladari uplašivši se prizivahu svaki svog boga, i bacahu šta beše u ladi u more da bi bila lakša; a Jona beše sišao na dno ladi, i legav spavaše tvrdo.

6. A upravitelj od lade pristupi k njemu i rece mu: Šta ti spavaš! Ustani, prizivaj Boga svog, ne bi li nas se opomenuo Bog da ne poginemo.

7. Potom rekoše jedan drugom: Hodite, da bacimo žreb da vidimo sa koga dode na nas ovo zlo. I baciše žreb, i pade žreb na Jonu.

8. Tada mu rekoše: Kaži nam zašto dode ovo zlo na nas; koje si radnje? I odakle ideš? Iz koje si zemlje? I od koga si naroda?

9. A on im rece: Jevrejin sam, i bojim se Gospoda Boga nebeskog, koji je stvorio more i suvu zemlju.

10. Tada se vrlo uplašiše ljudi, i rekoše mu: Šta si ucinio? Jer doznaše ljudi da beži od Gospoda, jer im on kaza.

11. I rekoše mu: Šta cemo ciniti s tobom, da bi nam more utolilo? Jer bura na moru bivaše sve veca.

12. A on im rece: Uzmite me i bacite me u more, i more ce vam utoliti, jer vidim da je s mene došla na vas ova velika bura.

13. A ljudi stadoše veslati da bi došli ka kraju; ali ne mogahu, jer im bura na moru bivaše sve veca.

14. Tada prizvaše Gospoda i rekoše: Molimo Ti se, Gospode, da ne poginemo radi duše ovog coveka, i nemoj metnuti na nas krv pravu, jer Ti, Gospode, ciniš kako hoceš.

15. Potom uzeše Jonu i baciše ga u more, i presta bura na moru.

16. Tada se pobojaše oni ljudi Gospoda vrlo, i prinesoše žrtvu Gospodu i uciniše zavete.

17. Ali Gospod zapovedi, te velika riba proguta Jonu; i Jona bi u trbuhu ribljem tri dana i tri noci.