Knjiga proroka Jone 4

1. A Joni bi vrlo nedrago, i rasrdi se.

2. I pomoli se Gospodu i rece: Gospode! Ne rekoh li to kad još bejah u svojoj zemlji? Zato htedoh pre pobeci u Tarsis; jer znah da si Ti Bog milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdem i kaješ se oda zla.

3. Sada Gospode, uzmi dušu moju od mene, jer mi je bolje umreti nego živeti.

4. A Gospod rece: Je li dobro što se srdiš?

5. I Jona izide iz grada, i sede s istoka gradu i nacini onde kolibu, i sedaše pod njom u hladu da vidi šta ce biti od grada.

6. A Gospod Bog zapovedi, te uzraste tikva nad Jonom da mu bude sen nad glavom da mu pomogne u muci njegovoj; i Jona se obradova tikvi veoma.

7. Potom zapovedi Bog, te dode crv u zoru sutradan, i podgrize tikvu, te usahnu.

8. I kad ogranu sunce, posla Bog suv istocni vetar; i sunce stade žeci Jonu po glavi tako da obamiraše i požele da umre govoreci: Bolje mi je umreti nego živeti.

9. A Bog rece Joni: Je li dobro što se srdiš tikve radi? A on rece: Dobro je što se srdim do smrti.

10. A Gospod mu rece: Tebi je žao tikve, oko koje se nisi trudio, i koje nisi odgajio, nego jednu noc uzraste a drugu noc propade.

11. A meni da ne bude žao Ninevije, velikog grada, u kome ima više od sto i dvadeset hiljada ljudi koji još ne znaju šta je desno šta li levo, i mnogo stoke?