Knjiga proroka Avdija 1
1. Utvara Avdijeva. Ovako veli Gospod Gospod za edomsku: Cusmo glas od Gospoda, i glasnik bi poslan k narodima: Ustajte, da ustanemo na nju u boj.
2. Gle, ucinicu te malim medu narodima, biceš vrlo prezren.
3. Ponos srca tvog prevari te, tebe, koji živiš u raselinama kamenim, u visokom stanu svom, i govoriš u srcu svom: Ko ce me oboriti na zemlju?
4. Da podigneš visoko kao orao i medu zvezde da metneš gnezdo svoje, odande cu te oboriti, govori Gospod.
5. Kako si oplenjen?! Da su došli k tebi kradljivci ili lupeži nocu, ne bi li pokrali koliko im je dosta? Da su došli k tebi beraci vinogradski, ne bi li ostavili pabiraka?
6. Kako se pretraži Isav, kako se nadoše potaje njegove!
7. Do granice te odvedoše svi koji behu s tobom u veri, prevariše te i nadvladaše te koji behu u miru s tobom; koji jedu hleb tvoj podmetnuše ti zamku, da se ne opazi.
8. U onaj dan, govori Gospod, necu li pogubiti mudre u zemlji edemskoj i razumne u gori Isavovoj?
9. I tvoji ce se junaci uplašiti, Temane, da se istrebe pokoljem svi iz gore Isavove.
10. Za nasilje ucinjeno bratu tvom Jakovu pokrice te stid i istrebiceš se zasvagda.
11. Onaj dan, kad ti stajaše nasuprot; onaj dan, kad inostranci odvodahu u ropstvo vojsku njegovu, i tudinci ulažahu na vrata njegova i bacahu žreb za Jerusalim, beše i ti kao koji od njih.
12. Ali ti ne trebaše gledati dana brata svog, dana, kad se odvodaše u tudu zemlju, niti se radovati sinovima Judinim u dan kad propadahu, niti razvaljivati usta u dan nevolje njihove.
13. Ne trebaše ti uci na vrata naroda mog u dan pogibli njihove, ne trebaše da i ti gledaš zlo njihovo u dan pogibli njihove, ni da se dohvataš dobra njihova u dan pogibli njihove.
14. Niti trebaše da staneš na rasputicu da ubijaš bežan njihovu, niti da izdaješ onih koji ostaše u dan nevolje.
15. Jer je dan Gospodnji blizu svim narodima: kako si cinio, tako ce ti biti, plata ce ti se vratiti na glavu tvoju.
16. Jer kao što ste vi pili na svetoj gori mojoj, tako ce piti svi narodi vazda, pice, i ždrece, i bice kao da ih nije bilo.
17. A na gori ce Sionu biti spasenje, i bice sveta, i dom ce Jakovljev naslediti nasledstvo svoje.
18. I dom ce Jakovljev biti oganj i dom Josifov plamen, a dom Isavov strnjika; i razgorece se na njih, i spalice ih; i nece biti ostataka domu Isavovom, jer Gospod rece.
19. I nasledice jug, goru Isavovu, i ravnicu, Filisteje; i nasledice polje Jefremovo i polje samarijsko i Venijaminovo i Galad;
20. I zarobljena vojska sinova Izrailjevih nasledice šta je bilo hananejsko do Sarepte; a roblje jerusalimsko, što je u Sefaradu, nasledice južne gradove.
21. I izbavitelji ce izaci na goru Sion da sude gori Isavovoj, i carstvo ce biti Gospodnje.