Knjiga proroka Amosa 9
1. Videh Gospoda, a On stajaše na oltaru, i rece: Udari u gornji prag od vrata da se zatresu dovratnici, i rascepi ih sve od vrha njihova; a šta ostane iza njih pobicu macem; nece uteci izmedu njih nijedan, niti ce se koji spasti.
2. Da se zakopaju u najdonji kraj zemlje, odande ce ih uzeti ruka moja; i da izadu na nebo, odande cu ih skinuti;
3. I da se sakriju na vrh Karmila, naci cu ih i uzecu ih odande; i da se sakriju ispred mojih ociju na dno morsko, onde cu zapovedati zmiji da ih ujede;
4. Da odu u ropstvo pred neprijateljima svojim, i onde cu zapovedati macu da ih pobije, i obraticu oci svoje njima na zlo a ne na dobro.
5. Jer Gospod Gospod nad vojskama kad se dotakne zemlje, ona se rastapa i tuže svi koji žive na njoj, i razliva se sva kao reka i potapa se kao od reke misirske.
6. On je sagradio sebi kleti na nebu i svod svoj osnovao na zemlji; zove vode morske i izliva ih po zemlji; ime Mu je Gospod.
7. Niste li mi, sinovi Izrailjevi, kao sinovi etiopski? Govori Gospod; ne izvedoh li Izrailja iz zemlje misirske, a Filisteje iz Kaftora i Sirce iz Kira?
8. Gle, oci su Gospodnje upravljene na ovo grešno carstvo da ga zatresem sa zemlje; ali necu sasvim zatrti dom Jakovljev, govori Gospod.
9. Jer, evo, ja cu zapovediti i razmetacu medu svim narodima dom Izrailjev kao što se razmece žito u rešetu da ni zrno ne padne na zemlju.
10. Od maca ce poginuti svi grešnici izmedu mog naroda, koji govore: Nece doci, niti ce nas zadesiti zlo.
11. U to cu vreme podignuti opali šator Davidov, i zatvoricu mu pukotine, i opravicu mu šta je razvaljeno, i opet cu ga sagraditi kao što je bio pre,
12. Da bi nasledili ostatak edomski i sve narode na koje se priziva ime moje, govori Gospod, koji cini ovo.
13. Evo, idu dani, govori Gospod, kad ce orac stizati žeteoca, i koji gazi grožde sejaca, i gore ce kapati slatkim vinom, a svi ce se humovi rastapati.
14. I povraticu roblje naroda svog Izrailja, i opet ce sagraditi puste gradove i naselice se, i nasadice vinograde i piti vino iz njih, i nacinice vrtove i jesti rod iz njih.
15. I posadicu ih u zemlji njihovoj, i nece se više išcupati iz zemlje svoje, koju im dadoh, govori Gospod Bog tvoj.