Knjiga proroka Danila 7
1. Prve godine Valtasara, cara vavilonskog, usni Danilo san i vide utvaru glave svoje na postelji; tada napisa san i pripovedi ukratko.
2. Danilo progovori i rece: Videh u utvari svojoj nocu, a to cetiri vetra nebeska udariše se na velikom moru.
3. I cetiri velike zveri izidoše iz mora, svaka drugacija.
4. Prva beše kao lav, i imaše krila orlova; gledah dokle joj se krila poskuboše i podiže se sa zemlje i stade na noge kao covek, i srce ljudsko dade joj se.
5. Potom, gle, druga zver beše kao medved, i stade s jedne strane, i imaše tri rebra u ustima medu zubima svojim, i govoraše joj se: Ustani, jedi mnogo mesa.
6. Potom videh, i gle, druga, kao ris, imaše na ledima cetiri krila kao ptica, i cetiri glave imaše zver, i dade joj se vlast.
7. Potom videh u utvarama nocnim, i gle, cetvrta zver, koje se trebaše bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, jedaše i satiraše, i gažaše nogama ostatak, i razlikovaše se od svih zveri predašnjih, i imaše deset rogova.
8. Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste medu onima, a tri prva roga išcupaše se pred njim; i gle, oci kao oci covecije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari.
9. Gledah dokle se postaviše prestoli, i starac sede, na kome beše odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao cista vuna, presto Mu beše kao plamen ognjeni, tockovi Mu kao oganj razgoreo.
10. Reka ognjena izlažaše i tecaše ispred Njega, hiljada hiljada služaše Mu, i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim; sud sede, i knjige se otvoriše.
11. Tada gledah radi glasa velikih reci koje govoraše onaj rog; i gledah dokle ne bi ubijena zver i telo joj se rašcini i dade se da izgori ognjem.
12. I ostalim zverima uze se vlast, jer dužina životu beše im odredena do vremena i do roka.
13. Videh u utvarama nocnim, i gle, kao Sin coveciji idaše sa oblacima nebeskim, i dode do starca i stade pred Njim.
14. I dade Mu se vlast i slava i carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast vecna, koja nece proci, i carstvo se Njegovo nece rasuti.
15. Meni Danilu prenemože duh moj u telu mom, i utvare glave moje uznemiriše me.
16. Pristupih k jednom od onih koji stajahu onde, i zamolih ga za istinu od svega toga. I progovori mi i kaza mi šta to znaci:
17. Ove cetiri velike zveri jesu cetiri cara, koji ce nastati na zemlji.
18. Ali ce sveci Višnjeg preuzeti carstvo, i držace carstvo na vek i doveka.
19. Tada zaželeh znati istinu o cetvrtoj zveri, koja se razlikovaše od svih i beše vrlo strašna, i imaše zube gvozdene i nokte bronzane, i jedaše i satiraše, a ostatak nogama gažaše,
20. I o deset rogova šta joj behu na glavi, i o drugom koji izraste i tri otpadoše pred njim, o rogu koji imaše oci i usta koja govorahu velike stvari i beše po videnju veci od drugih.
21. Gledah, i taj rog vojevaše sa svecima i nadvladivaše ih,
22. Dokle dode starac, i dade se sud svecima Višnjeg, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo.
23. Ovako rece: Cetvrta zver bice cetvrto carstvo na zemlji, koje ce se razlikovati od svih carstava, i izješce svu zemlju i pogaziti i satrti.
24. I deset rogova jesu deset careva, koji ce nastati iz tog carstva, a posle njih nastace drugi, i on ce se razlikovati od predašnjih, i pokorice tri cara.
25. I govorice reci na Višnjeg, i potirace svece Višnjeg, i pomišljace da promeni vremena i zakone; i dace mu se u ruke za vreme i za vremena i za po vremena.
26. Potom ce sesti sud, i uzece mu se vlast, te ce se istrebiti i zatrti sasvim.
27. A carstvo i vlast i velicanstvo carsko pod svim nebom dace se narodu svetaca Višnjeg; Njegovo ce carstvo biti vecno carstvo, i sve ce vlasti Njemu služiti i slušati Ga.
28. Ovde je kraj ovoj reci. A mene, Danila vrlo uznemiriše misli moje, i lice mi se sve promeni; ali rec sacuvah u srcu svom.