Knjiga proroka Danila 10
1. Trece godine Kira, cara persijskog, objavi se rec Danilu, koji se zvaše Valtasar; i rec beše istinita i o velikim stvarima; i razabra rec i razume utvaru.
2. U to vreme ja Danilo bejah u žalosti tri nedelje dana.
3. Jela ugodna ne jedoh, ni meso ni vino ne ude u moja usta, niti se namazah uljem dok se ne navršiše tri nedelje dana.
4. A dvadeset cetvrtog dana prvog meseca bejah na bregu velike reke Hidekela.
5. I podigoh oci svoje i videh, a to jedan covek obucen u platno, i pojas beše oko njega od cistog zlata iz Ufaza;
6. A telo mu beše kao hrisolit, i lice mu kao munja, a oci mu kao lucevi zapaljeni, a ruke i noge kao bronza ugladena, a glas od reci njegovih kao glas mnogog ljudstva.
7. I ja Danilo sam videh utvaru, a ljudi što behu sa mnom ne videše je, ali ih popade strah velik, te pobegoše i sakriše se.
8. I ostah sam i videh tu veliku utvaru, i ne osta snage u meni, i lepota mi se nagrdi, i ne imah snage.
9. I cuh glas od reci njegovih, i kad cuh glas od reci njegovih, izvan sebe padoh nicice licem na zemlju.
10. I gle, ruka me se dotace i podiže me na kolena moja i na dlanove moje.
11. I rece mi: Danilo, mili covece! Slušaj reci koje cu ti kazati, i stani pravo, jer sam sada poslan k tebi. I kad mi rece tu rec, ustah drhcuci.
12. I rece mi: Ne boj se, Danilo, jer prvog dana kad si upravio srce svoje da razumevaš i da muciš sebe pred Bogom svojim, uslišene biše reci tvoje, i ja dodoh tvojih reci radi.
13. Ali knez carstva persijskog staja mi nasuprot dvadeset i jedan dan; ali, gle, Mihailo jedan od prvih knezova dode mi u pomoc; tako ja ostah onde kod careva persijskih.
14. I dodoh da ti kažem šta ce biti tvom narodu posle; jer ce još biti utvara za te dane.
15. I kad mi govoraše tako, oborih oci svoje na zemlju i zanemeh.
16. I gle, kao covek dotace se usana mojih, i otvorih usta svoja, i progovorih i rekoh onom koji stajaše prema meni: Gospodaru moj, od ove utvare navališe moji bolovi na mene i nema snage u meni.
17. A kako može sluga mog gospodara govoriti s gospodarem mojim? Jer od ovog casa u meni nesta snage i ni dihanje ne osta u meni.
18. Tada onaj što beše kao covek opet me se dotace i ohrabri me.
19. I rece: Ne boj se, mili covece; mir da ti je! Ohrabri se, ohrabri se. I dokle mi govoraše, ohrabrih se i rekoh: Neka govori gospodar moj, jer si me ohrabrio.
20. A on rece: Znaš li zašto sam došao k tebi? A sada cu se vratiti da vojujem na kneza persijskog; potom cu otici, i gle, doci ce knez grcki.
21. Ali cu ti kazati šta je napisano u knjizi istinitoj. Nema nikoga da junacki radi sa mnom u tom osim Mihaila, kneza vašeg.