Knjiga proroka Danila 4
1. Car Navuhodonosor svim narodima, plemenima i jezicima što su po svoj zemlji, mir da vam se umnoži.
2. Svide mi se da objavim znake i cudesa što mi ucini Bog Višnji.
3. Znaci Njegovi kako su veliki! I cudesa Njegova kako su silna! Carstvo je Njegovo carstvo vecno, i vlast Njegova od kolena do kolena.
4. Ja Navuhodonosor bejah miran u kuci svojoj i cvetah u dvoru svom.
5. Usnih san, koji me uplaši, i misli na postelji mojoj i utvare glave moje uznemiriše me.
6. I zapovedih da se dovedu preda me svi mudraci vavilonski da mi kažu šta znaci san.
7. Tada dodoše vracari, zvezdari, Haldeji i gatari, i pripovedih im san, ali mi ne mogoše kazati šta znaci.
8. Najposle dode preda me Danilo, koji se zove Valtasar po imenu boga mog, i u kome je duh svetih bogova, i pripovedih mu san.
9. Valtasare, poglavare vracima, znam da je duh svetih bogova u tebi i nikakva tajna nije ti teška; kaži san moj što sam snio i šta znaci.
10. A utvara glave moje na postelji mojoj beše: Videh, gle, drvo usred zemlje, i visina mu velika.
11. Drvo beše veliko i jako, i visina mu dosezaše do neba, i vidaše se do kraja sve zemlje.
12. Lišce mu beše lepo i rod obilat, i na njemu beše hrane svemu, zverje poljsko odmaraše se u hladu njegovom, i na granama njegovim stanovahu ptice nebeske, i od njega se hranjaše svako telo.
13. Videh u utvarama glave svoje na postelji svojoj, i gle, Stražar i Svetac side s neba.
14. Povika jako i rece ovako: Posecite drvo, i okrešite mu grane, pokidajte mu lišce i razmetnite mu rod; neka pobegnu zveri ispod njega i ptice s grana njegovih.
15. Ali panj sa žilama ostavite mu u zemlji, u okovima gvozdenim i bronzanim u travi poljskoj, neka ga kvasi rosa nebeska i deo da mu je sa zverjem od trave zemaljske.
16. Srce covecje neka mu se promeni, i srce životinjsko neka mu se da, i sedam vremena neka prode preko njega.
17. To su odredili stražari i izrekli sveti da bi poznali živi da Višnji vlada carstvom ljudskim, i daje ga kome hoce, i postavlja nad njim najnižeg izmedu ljudi.
18. Taj san snih ja, car Navuhodonosor; a ti, Valtasare, kaži šta znaci, jer nijedan mudrac u carstvu mom ne može da mi kaže šta znaci; a ti možeš, jer je u tebi duh svetih bogova.
19. Tada Danilo, koji se zvaše Valtasar, osta u cudu za jedan sat, i misli ga uznemiravahu. A car progovori i rece: Valtasare, san i znacenje mu da te ne uznemiruje. A Valtasar odgovori i rece: Gospodaru moj, san da bude tvojim nenavidnicima, i znacenje njegovo neprijateljima tvojim.
20. Drvo što si video, veliko i jako, kome visina dosezaše do neba i koje se vidaše po svoj zemlji,
21. Kome lišce beše lepo i rod obilan, i na kome beše hrane svemu, pod kojim stanovaše zverje poljsko i na granama mu sedahu ptice nebeske,
22. To si ti, care, koji si velik i silan, i velicina je tvoja visoka i doseže do neba i vlast tvoja do krajeva zemaljskih.
23. A što car vide Stražara i Sveca gde silažaše s neba i govoraše: Posecite drvo i potrite ga, ali mu panj sa žilama ostavite u zemlji u okovima gvozdenim i bronzanim u travi poljskoj, da ga kvasi rosa nebeska, i sa zverjem poljskim neka mu je deo dokle sedam vremena prode preko njega,
24. Ovo znaci, care, i ovo je naredba Višnjeg koja ce se izvršiti na mom gospodaru caru:
25. Biceš prognan izmedu ljudi, i sa zverima ceš poljskim živeti, i hranice te travom kao goveda, i rosa ce te nebeska kvasiti, i sedam ce vremena proci preko tebe dokle poznaš da Višnji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoce.
26. A što se rece da se ostavi panj sa žilama od drveta, carstvo ce ti ostati, kad poznaš da nebesa vladaju.
27. Zato, care, da ti je ugodan moj savet, oprosti se greha svojih pravdom, i bezakonja svojih milošcu prema nevoljnima, e da bi ti se produžio mir.
28. Sve ovo dode na cara Navuhodonosora.
29. Posle dvanaest meseci hodaše po carskom dvoru u Vavilonu.
30. I progovori car i rece: Nije li to Vavilon veliki što ga ja sazidah jakom silom svojom da je stolica carska, i slava velicanstvu mom?
31. Te reci još behu u ustima caru, a glas dode s neba: Tebi se govori, care Navuhodonosore: Carstvo se uze od tebe.
32. I biceš prognan izmedu ljudi, i živeceš sa zverjem poljskim, hranice te travom kao goveda, i sedam ce vremena proci preko tebe dokle poznaš da Višnji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoce.
33. U taj cas ispuni se ta rec na Navuhodonosoru; i bi prognan izmedu ljudi i jede travu kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo da mu narastoše dlake kao pera u orla i nokti kao u ptica.
34. Ali posle tog vremena ja Navuhodonosor podigoh oci svoje k nebu, i um moj vrati mi se, i blagoslovih Višnjeg, i hvalih i slavih Onog koji živi doveka, cija je vlast vlast vecna i cije je carstvo od kolena do kolena.
35. I svi stanovnici zemaljski ništa nisu prema Njemu, i radi šta hoce s vojskom nebeskom i sa stanovnicima zemaljskim, i nema nikoga da bi Mu ruku zaustavio i rekao Mu: Šta radiš?
36. U to vreme um moj vrati mi se, i na slavi carstva mog vrati mi se velicanstvo moje i svetlost moja; i dvorani moji i knezovi moji potražiše me, i utvrdih se u carstvu svom, i doda mi se više velicanstva.
37. Sada ja Navuhodonosor hvalim, uzvišujem i slavim cara nebeskog, cija su sva dela istina i ciji su putevi pravedni i koji može oboriti one koji hode ponosito.