Treća knjiga Mojsijeva 26
1. Nemojte graditi sebi idola ni likova rezanih, niti stupova podižite, ni kamena sa slikama mecite u svojoj zemlji da mu se klanjate; jer sam ja Gospod Bog vaš.
2. Držite subote moje, i svetinju moju poštujte; ja sam Gospod.
3. Ako uzživite po mojim uredbama, i zapovesti moje uzdržite i ušcinite,
4. Davacu vam dažd na vreme, i zemlja ce radati rod svoj, i drveta ce u polju radati rod svoj;
5. I vršidba ce vam stizati berbu vinogradsku, a berba ce vinogradska stizati sejanje, i ješcete hleb svoj do sitosti, i živecete bez straha u zemlji svojoj.
6. Jer cu dati mir zemlji, te cete spavati a nece biti nikoga da vas plaši; ucinicu, te ce nestati zle zveri iz zemlje, i mac nece prolaziti preko vaše zemlje.
7. Nego cete terati neprijatelje svoje, i padace pred vama od maca.
8. Vas ce petorica terati stotinu, a vas stotina terace deset hiljada, i padace neprijatelji vaši pred vama od maca.
9. I obraticu se k vama, i ucinicu vam da rastete, i umnožicu vas, i utvrdicu zavet svoj s vama.
10. I ješcete žito staro, od mnogo godina, i izasipacete staro kad dode novo.
11. I namesticu stan svoj medu vama, i duša moja nece mrzeti na vas.
12. I hodicu medu vama, i bicu vam Bog, i vi cete biti moj narod.
13. Ja sam Gospod Bog vaš, koji vas izvedoh iz zemlje misirske da im ne robujete, i polomih palice jarma vašeg, i ispravih vas da hodite pravo.
14. Ako li me ne uzaslušate, i ne ucinite sve ove zapovesti,
15. Ako povrgnete uredbe moje i duši vašoj omrznu zakoni moji da ne tvorite sve zapovesti moje, i raskinete zavet moj,
16. I ja cu vama uciniti ovo: Pusticu na vas strah, suvu bolest i vrucicu, koje ce vam oci iskvariti i dušu ucveliti; i zaludu cete sejati seme svoje, jer ce ga jesti neprijatelji vaši.
17. I okrenucu lice svoje nasuprot vama, i seci ce vas neprijatelji vaši, i koji mrze na vas bice vam gospodari, i bežacete kad vas niko ne tera.
18. Ako me ni tada ne stanete slušati, karacu vas još sedam puta više za grehe vaše.
19. Potrcu ponos sile vaše, i ucinicu da nebo nad vama bude kao gvožde, a zemlja vaša kao bronza.
20. Snaga ce se vaša trošiti uzalud, jer zemlja vaša nece radati roda svog, i drveta po zemlji nece radati roda svog.
21. Ako mi uzidete nasuprot i ne budete hteli slušati me, dodacu vam sedam puta više muka prema gresima vašim.
22. Pusticu na vas zveri poljske, koje ce vam decu izjesti, i stoku potrti i vas umaliti, i opustece putevi vaši.
23. Ako se ni od toga ne popravite, nego mi još uzidete nasuprot,
24. I ja cu vama ici nasuprot, i bicu vas još sedam puta više za grehe vaše.
25. Pusticu na vas mac, koji ce osvetiti moj zavet; a kad se sležete u gradove svoje, tada cu pustiti pomor medu vas, i bicete predani u ruke neprijatelju.
26. I kad vam slomim potporu u hlebu, deset ce žena peci hleb vaš u jednoj peci, i davace vam hleb vaš na meru, i ješcete a necete se nasititi.
27. Ako me ni tako ne stanete slušati, nego mi uzidete nasuprot,
28. I ja cu vama s gnevom ici nasuprot, i sedam puta vecma karacu vas za grehe vaše.
29. I ješcete meso od sinova svojih, i meso od kceri svojih ješcete.
30. Razvalicu visine vaše, i oboricu idole vaše, i metnucu trupove vaše na trupove gadnih bogova vaših, i mrzice duša moja na vas.
31. I obraticu gradove vaše u pustoš, i razoricu svetinje vaše, i necu više mirisati mirisa vašeg.
32. I opustecu zemlju da ce joj se cuditi neprijatelji vaši, koji ce živeti u njoj.
33. A vas cu rasejati po narodima, i ucinicu da vas gone s golim macem; i zemlja ce vaša biti pusta i gradovi vaši raskopani.
34. Tada ce zemlji biti mile subote njene za sve vreme dokle bude pusta; i kad budete u zemlji svojih neprijatelja, zemlja ce pocivati, i bice joj mile subote njene.
35. Za sve vreme dokle bude pusta pocivace, jer nije pocivala u vaše subote, kad ste u njoj živeli.
36. A koji vas ostanu, metnucu strah u srca njihova u zemljama neprijatelja njihovih, te ce ih goniti list kad šušne zaljuljavši se, i oni ce bežati kao ispred maca, i padace a niko ih nece terati.
37. I padace jedan preko drugog kao od maca, a niko ih nece terati; i necete se moci držati pred neprijateljima svojim.
38. Nego cete izginuti medu narodima, i proždrece vas zemlja neprijatelja vaših.
39. A koji vas ostanu, cilece za bezakonje svoje u zemlji neprijatelja svojih, i za bezakonje otaca svojih cilece.
40. Ali ako priznadu bezakonje svoje i bezakonje otaca svojih po gresima, kojima mi grešiše i kojima mi idoše nasuprot,
41. Te i ja njima idoh nasuprot i odvedoh ih u zemlju neprijatelja njihovih; ako se tada ponizi srce njihovo neobrezano, i bude im pravo što su pokarani za bezakonje svoje,
42. Tada cu se opomenuti zaveta svog s Jakovom, i zaveta svog sa Isakom, i zaveta svog sa Avramom opomenucu se, i zemlje cu se opomenuti.
43. Kada se zemlja oprosti njih i budu joj mile subote njene kad opusti s njih, i njima bude pravo što su pokarani za bezakonje svoje, jer sudove moje povrgoše i duši njihovoj omrzoše uredbe moje.
44. A zato ni onda kad budu u zemlji neprijatelja svojih necu ih povrci niti cu tako omrznuti na njih da ih potrem i raskinem zavet svoj sa njima; jer sam ja Gospod Bog njihov.
45. Nego cu se njih radi opomenuti zaveta sa starima njihovim, koje izvedoh iz zemlje misirske narodima na vidiku da im budem Bog, ja Gospod.
46. Ovo su uredbe i sudovi i zakoni, koje postavi Gospod izmedu sebe i sinova Izrailjevih na gori sinajskoj preko Mojsija.