Treća knjiga Mojsijeva 22
1. I rece Gospod Mojsiju govoreci:
2. Kaži Aronu i sinovima njegovim da se cuvaju od svetih stvari sinova Izrailjevih, da ne bi oskvrnili sveto ime moje u onom što mi oni posvecuju; ja sam Gospod.
3. Reci im: Ko bi god iz semena vašeg od kolena na koleno pristupio k svetim stvarima, koje bi posvetili sinovi Izrailjevi Gospodu, kad je necistota njegova na njemu, taj neka se istrebi ispred lica mog; ja sam Gospod.
4. Ko bi god iz semena Aronovog bio gubav ili bi išlo seme od njega, neka ne jede svete stvari dokle ne bude cist; tako i koji bi se dotakao koga necistog od mrtvog tela ili onog od koga je izašlo seme,
5. Ili ko bi se dotakao cega što gamiže po zemlji, od cega bi se oskvrnio, ili coveka od kog bi se oskvrnio kakve mu drago necistote njegove,
6. Ko bi se dotakao takvog cega, bice necist do vecera; zato neka ne jede svete stvari ako ne okupa telo svoje u vodi.
7. A kad zade sunce, bice cist, i onda može jesti od svetih stvari; jer mu je hrana.
8. Mrcino ili šta raskine zverka neka ne jede, da se njim ne skvrni; ja sam Gospod.
9. Tako neka drže šta sam uredio da se drži, da ne navuku na se greha i ne umru od njega oskvrnivši se. Ja sam Gospod koji ih posvecujem.
10. Niko drugi da ne jede svete stvari, ni ukucanin sveštenikov ni nadnicar da ne jede svete stvari.
11. A kad sveštenik kupi koga za novce, taj neka ih jede, i koji se rodi u kuci njegovoj; oni neka jedu jelo njegovo.
12. Ali kci sveštenicka kad se uda za coveka drugog plemena, ona da ne jede od žrtava podignutih svetih stvari.
13. A kci sveštenicka ako obudovi, ili je pusti muž, ako nema poroda, neka se vrati kuci oca svog kao što je bila u detinjstvu svom, hleb oca svog neka jede; ali niko drugog plemena da ga ne jede.
14. A ko bi nehotice jeo svetu stvar, neka dometne peti deo i naknadi svešteniku svetu stvar.
15. Da ne bi oskvrnili svete stvari sinova Izrailjevih, koje prinose Gospodu,
16. I da ne bi navlacili na njih kar za prestup jeduci svete stvari njihove, jer sam ja Gospod, koji ih posvecujem.
17. Još rece Gospod Mojsiju govoreci:
18. Kaži Aronu i sinovima njegovim i svim sinovima Izrailjevim i reci im: Ko god od doma Izrailjevog ili od stranaca koji su u Izrailju hoce da prinese žrtvu svoju po kakvom god zavetu svom, ili od dobre volje svoje dar, što se prinosi Gospodu na žrtvu paljenicu,
19. Neka prinese drage volje muško zdravo od goveda ili od ovaca ili od koza.
20. Na cem bi bila mana, ono ne prinosite, jer vam se ne bi primilo.
21. I kad ko hoce da prinese žrtvu zahvalnu Gospodu, izvršavajuci zavet ili od svoje volje dajuci dar, od goveda ili od sitne stoke, neka bude zdravo, da bi bilo primljeno; nikakve mane da nema na njemu.
22. Slepo, ili kome je šta slomljeno ili odbijeno, ni gutavo, ni krastavo ni lišajivo, šta je takvo ne prinosite Gospodu, i ne mecite ih na oltar Gospodnji na žrtvu ognjenu.
23. A vola ili ovcu ili kozu sa udom kojim prevelikim ili premalim možeš prineti za dobrovoljni dar; ali za zavet nece se primiti.
24. Ujalovljeno uvrtanjem, tucenjem, kidanjem ili rezanjem, ne prinosite Gospodu; i ne cinite to u zemlji svojoj.
25. I iz ruke tudinske nemojte uzimati ni jedne stvari da prinesete hleb Bogu svom; jer je kvar njihov u njima; imaju manu, nece vam se primiti.
26. Još rece Gospod Mojsiju govoreci:
27. Tele i jagnje i jare kad se omladi, neka bude sedam dana kod majke svoje, pa od osmog dana i posle bice ugodno za žrtvu ognjenu Gospodu.
28. A kravu ni ovcu ni kozu ne koljite u jedan dan s mladetom njenim.
29. I kad prinosite Gospodu žrtvu radi hvale, prinesite je dragovoljno.
30. Neka se jede istog dana, i ne ostavljajte ništa do jutra; ja sam Gospod.
31. Zato držite zapovesti moje, i vršite ih; ja sam Gospod.
32. I nemojte skvrniti sveto ime moje, i ja cu se svetiti medu sinovima Izrailjevim; ja sam Gospod, koji vas posvecujem.
33. Koji sam vas izveo iz zemlje misirske da vam budem Bog; ja sam Gospod.