Plač Jeremijin 4
1. Kako potamne zlato, promeni se cisto zlato? Kamenje je od svetinje razmetnuto po uglovima svih ulica.
2. Dragi sinovi sionski, cenjeni kao najcistije zlato, kako se cene zemljani sudovi, kao delo ruku loncarevih!
3. I zveri isticu sise svoje i doje mlad svoju, a kci naroda mog posta nemilostiva kao noj u pustinji.
4. Jezik detetu koje sisa prionu za grlo od žedi; deca ištu hleba, a nema nikoga da im lomi.
5. Koji jedahu poslastice, ginu na ulicama; koji odrastoše u skerletu, valjaju se po bunjištu.
6. I kar koji dopade kceri naroda mog veci je od propasti koja dopade Sodomu, koji se zatre u casu i ruke se ne zabaviše oko njega.
7. Nazireji njeni behu cistiji od snega, belji od mleka; telo im beše crvenije od dragog kamenja, glatki kao safir.
8. A sada im je lice crnje od uglja, ne poznaju se na ulicama; koža im se prilepila za kosti, osušila se kao drvo.
9. Bolje bi onima koji su pobijeni macem nego onima koji mru od gladi, koji izdišu ubijeni od nestašice roda zemaljskog.
10. Svojim rukama žene žalostive kuvaše decu svoju, ona im biše hrana u pogibli kceri naroda mog.
11. Navrši Gospod gnev svoj, izli žestoki gnev svoj, i raspali oganj na Sionu, koji mu proždre temelje.
12. Ne bi verovali carevi zemaljski i svi stanovnici po vasiljenoj da ce neprijatelj i protivnik uci na vrata jerusalimska.
13. Ali bi za grehe proroka njegovih i za bezakonja sveštenika njegovih, koji prolivahu krv pravednicku usred njega.
14. Lutahu kao slepci po ulicama, kaljahu se krvlju, koje ne mogahu da se ne doticu haljinama svojim.
15. Odstupite, necisti, vicu im, odstupite, odstupite, ne dodevajte se nicega. I odlaze i skitaju se; i medu narodima se govori: Nece se više staniti.
16. Gnev Gospodnji raseja ih, nece više pogledati na njih; ne poštuju sveštenika, nisu žalostivi na starce.
17. Vec nam oci išcileše izgledajuci pomoc zaludnu; cekasmo narod koji ne može izbaviti.
18. Vrebaju nam korake, da ne možemo hoditi po ulicama svojim, približi se kraj naš, navršiše se dani naši, dode kraj naš.
19. Koji nas goniše, behu lakši od orlova nebeskih, po gorama nas goniše, u pustinji nam zasedaše.
20. Disanje nozdrva naših, pomazanik Gospodnji, za kog govorasmo da cemo živeti pod senom njegovim medu narodima, uhvati se u jame njihove.
21. Raduj se i veseli se, kceri edomska, koja živiš u zemlji Uzu! Doci ce do tebe caša, opiceš se, i otkriceš se.
22. Svrši se kar za bezakonje tvoje, kceri sionska; nece te više voditi u ropstvo; pohodice tvoje bezakonje, kceri edomska, otkrice grehe tvoje.