Plač Jeremijin 2

1. Kako obastre Gospod oblakom u gnevu svom kcer sionsku! Svrže s neba na zemlju slavu Izrailjevu, i ne opomenu se podnožja nogu svojih u dan gneva svog!
2. Gospod potre nemilice sve stanove Jakovljeve, razvali u gnevu svom gradove kceri Judine, i na zemlju obori, oskvrni carstvo i knezove njegove.
3. Odbi u žestokom gnevu sav rog Izrailju, obrati natrag desnicu svoju od neprijatelja, i raspali se na Jakova kao oganj plameni, koji proždire sve oko sebe.
4. Nateže luk svoj kao neprijatelj, podiže desnicu svoju kao protivnik, i pobi sve što beše drago ocima; na šator kceri sionske prosu kao oganj gnev svoj.
5. Gospod posta kao neprijatelj; potre Izrailja, potre sve dvore njegove, raskopa sve gradove njegove, i umnoži kceri Judinoj žalost i jad.
6. Razvali mu ogradu kao vrtu; potre mesto sastancima njegovim; Gospod vrže u zaborav na Sionu praznike i subotu, i u žestini gneva svog odbaci cara i sveštenika.
7. Odbaci Gospod oltar svoj, omrze na svetinju svoju, predade u ruke neprijateljima zidove dvora sionskih; stade ih vika u domu Gospodnjem kao na praznik.
8. Gospod naumi da raskopa zid kceri sionske, rasteže uže, i ne odvrati ruke svoje da ne zatre, i ojadi opkop i zid, iznemogoše skupa.
9. Utonuše u zemlju vrata njena, polomi i potre prevornice njene; car njen i knezovi njeni medu narodima su; zakona nema, i proroci njeni ne dobijaju utvare od Gospoda.
10. Starešine kceri sionske sede na zemlji i cute, posule su prahom glavu i pripasale kostret; oborile su k zemlji glave svoje devojke jerusalimske.
11. Išcileše mi oci od suza, utroba se moja uskolebala, prosipa se na zemlju jetra moja od pogibli kceri naroda mog, jer deca i koja sisaju obamiru na ulicama gradskim.
12. Govore materama svojim: Gde je žito i vino? Obamiru kao ranjenici na ulicama gradskim, i ispuštaju dušu svoju u narucju matera svojih.
13. Koga cu ti uzeti za svedoka? S cim cu te izjednaciti, kceri jerusalimska? Kakvu cu ti priliku naci, da te utešim, devojko, kceri sionska? Jer je nesreca tvoja velika kao more, ko ce te isceliti?
14. Proroci tvoji prorokovaše ti laž i bezumlje, i ne otkrivaše bezakonja tvog da bi odvratili ropstvo tvoje; nego ti kazivaše utvare lažne i koje ce te prognati.
15. Pljeskaju rukama nad tobom svi koji prolaze, zvižde i mašu glavom za kcerju jerusalimskom: To li je grad, za koji govorahu da je prava lepota, radost svoj zemlji?
16. Razvaljuju usta na te svi neprijatelji tvoji, zvižde i škrgucu zubima govoreci: Proždresmo; ovo je doista dan koji cekasmo; docekasmo, videsmo.
17. Ucini Gospod šta naumi, ispuni rec svoju, koju kaza odavna; razori nemilice i razveseli tobom neprijatelja, podiže rog protivnicima tvojim.
18. Vice srce njihovo ka Gospodu: Zide kceri sionske, prolivaj potokom suze dan i noc, ne daj sebi mira, i zenica oka tvog da ne staje.
19. Ustani, vici obnoc, u pocetku straže, prolivaj srce svoje kao vodu pred Gospodom, podiži k Njemu ruke svoje za dušu dece svoje koja obamiru od gladi na uglovima svojih ulica.
20. Pogledaj, Gospode, i vidi, kome si ovako ucinio. Eda li žene jedu porod svoj, decu koju nose u narucju? Eda li se ubija u svetinji Gospodnjoj sveštenik i prorok?
21. Leže na zemlji po ulicama deca i starci, devojke moje i mladici moji padoše od maca, pobio si ih u dan gneva svog i poklao ne žaleci.
22. Sazvao si kao na praznik strahote moje od svuda, i u dan gneva Gospodnjeg niko ne utece niti osta. Koje na ruku nosih i othranih, njih mi neprijatelj moj pobi.

Chapters

12345