Knjiga proroka Sofonije 3

1. Teško gradu odmetnickom i oskvrnjenom, nasilnickom!
2. Ne sluša glas, ne prima nauk, ne uzda se u Gospoda, ne pristupa k Bogu svom.
3. Knezovi su mu u njemu lavovi koji ricu; sudije su mu vuci vecernji, koji ne glodu kosti do jutra.
4. Proroci su mu hvališe, varalice; sveštenici njegovi skvrne svetinju, izvrcu zakon.
5. Gospod je pravedan usred njega, ne cini nepravde, svako jutro iznosi sud svoj na videlo, ne izostaje, ali bezbožnik ne zna za stid.
6. Istrebih narode, kule im se razoriše, ulice im opusteh, te niko ne prolazi; gradovi im se raskopaše, da nema nikoga, nema stanovnika.
7. Rekoh: Pobojaceš me se, primiceš nauk; nece mu se zatrti stan nicim sa cim bih ga pohodio; ali oni uraniše te pokvariše sva dela svoja.
8. Zato cekajte me, govori Gospod, do dana kad cu se podignuti na plen; jer je sud moj da saberem narode i pokupim carstva, da izlijem na njih gnev svoj, svu žestinu jarosti svoje, jer ce oganj revnosti moje proždreti svu zemlju.
9. Jer cu tada promeniti narodima usne, te ce biti ciste, da bi svi prizivali ime Gospodnje i služili Mu složnim ramenima.
10. Ispreko reka huskih koji se meni mole, rasejani moji, donece mi dare.
11. Tada se neceš više stideti ni jednog od svojih dela, kojima si mi zgrešio; jer cu onda uzeti iz tebe one koji se hvale slavom tvojom, i neceš se više velicati na svetoj gori mojoj.
12. I ostavicu u tebi narod nevoljan i siromašan, i oni ce se uzdati u ime Gospodnje.
13. Ostatak Izrailjev nece ciniti bezakonja niti ce govoriti laži, niti ce se naci u ustima njihovim jezik prevaran; nego ce pasti i ležati i nece biti nikoga da ih plaši.
14. Pevaj, kceri sionska; klikuj, Izrailju; raduj se i veseli se iz svega srca, kceri jerusalimska!
15. Ukloni Gospod sudove tvoje, odvrati neprijatelje tvoje; car Izrailjev Gospod usred tebe je, neceš se više bojati zla.
16. U onaj dan reci ce se gradu Jerusalimu: Ne boj se; Sionu: Nemoj da ti klonu ruke.
17. Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, silni, spašce te; radovace ti se veoma, umirice se u ljubavi svojoj, veselice se tebe radi pevajuci.
18. Koji tuže za praznicima, sabracu ih, koji su iz tebe, radi teške sramote koja je na tebi.
19. Gle, uništicu u ono vreme sve koji te muce, i izbavicu hrome i sabrati odagnane, i dobavicu im hvalu i slavu po svoj zemlji, gde su bili pod sramotom.
20. U ono vreme dovešcu vas, u ono vreme sabracu vas; jer cu vam dobaviti slavu i hvalu po svim narodima na zemlji, kad povratim roblje vaše pred vašim ocima, govori Gospod.

Chapters

123