Knjiga proroka Sofonije 2

1. Saberite se, saberite se, narode nemili.

2. Dok nije izašao sud, i dan prošao kao pleva, dok nije došao na vas ljuti gnev Gospodnji, dok nije došao na vas dan gneva Gospodnjeg.

3. Tražite Gospoda svi koji ste krotki u zemlji, koji cinite šta je naredio; tražite pravdu, tražite krotost, eda biste se sakrili na dan gneva Gospodnjeg.

4. Jer ce se Gaza ostaviti i Askalon ce opusteti; Azot ce se odagnati u podne i Akaron ce se iskoreniti.

5. Teško onima koji žive po bregovima morskim, narodu heretejskom: rec je Gospodnja na vas, Hanane, zemljo filistejska, ja cu te zatrti da ne bude stanovnika u tebi.

6. I bregovi ce morski biti stanovi i jame pastirske i torovi za stada.

7. I taj ce kraj biti ostatku doma Judinog; onde ce pasti; u domovima ce askalonskim legati uvece; jer ce ih pohoditi Gospod Bog njihov i povratiti roblje njihovo.

8. Cuo sam rug Moavov i ukore sinova Amonovih kojima ružiše moj narod, i raširiše se preko meda njihovih.

9. Zato, tako ja bio živ, govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev, Moav ce biti kao Sodom i sinovi Amonovi kao Gomor, mesto koprivama, i slanica i vecna pustoš; ostatak naroda mog oplenice ih, i koji ostanu od naroda mog nasledice ih.

10. To ce im biti za ponositost njihovu; jer ružiše narod Gospoda nad vojskama i podizaše se na Nj.

11. Strašan ce im biti Gospod, jer ce istrebiti sve bogove zemaljske, i Njemu ce se klanjati svaki iz svog mesta, sva ostrva narodna.

12. I vi, Etiopljani, bicete pobijeni macem mojim.

13. I dignuce ruku svoju na sever, i zatrce Asirsku, i Nineviju ce opusteti da bude suva kao pustinja.

14. I u njoj ce ležati stada, svakojako zverje izmedu naroda, i gem i cuk nocivace na dovratnicima njenim; glasom ce pevati na prozorima; pustoš ce biti na pragovima, jer ce se poskidati kedrovina.

15. Takav ce biti veseli grad, koji sedi bez brige, koji govori u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema drugog. Kako opuste! Posta loža zverju! Ko god prode mimo nj zviždace i mahati rukom.