Knjiga o Jestiri 7

1. I tako dode car i Aman na obed carici Jestiri.

2. I rece car Jestiri opet drugi dan napivši se vina: Šta želiš, carice Jestiro? Dace ti se. I šta moliš? Ako je i do polovine carstva, bice.

3. Tada odgovori carica Jestira i rece: Ako sam našla milost pred tobom, care, i ako je caru ugodno, neka mi se pokloni život moj na moju želju i narod moj na moju molbu.

4. Jer smo prodani ja i moj narod da nas potru, pobiju i istrebe. Da smo prodani da budemo sluge i sluškinje, cutala bih, premda neprijatelj ne bi mogao naknaditi štete caru.

5. A car Asvir progovori i rece carici Jestiri: Ko je taj? I gde je taj koji se usudio tako ciniti?

6. A Jestira rece: Protivnik i neprijatelj ovaj je zlikovac Aman. A Aman se uplaši od cara i od carice.

7. Tada car gnevan usta od vina i otide u vrt kod dvora, a Aman osta da moli za život svoj caricu Jestiru, jer vide da je car naumio zlo po nj.

8. Potom se car vrati iz vrta dvorskog u kucu gde beše pio vino; a Aman beše pao na odar gde sedaše Jestira. I car rece: Eda li ce i caricu osramotiti kod mene u kuci? Cim ta rec izide iz usta carevih, pokriše lice Amanu.

9. I Arvona, jedan od dvorana carevih, rece: Evo i vešala što je nacinio Aman za Mardoheja koji je govorio dobro po cara stoje kod kuce Amanove, visoka pedeset lakata. I rece car: Obesite ga na njih.

10. I tako obesiše Amana na vešala koja beše pripravio Mardoheju. I gnev carev utiša se.