Knjiga o Jestiri 5

1. A treci dan obuce se Jestira u carsko odelo, i stade u tremu unutrašnjeg dvora carskog prema stanu carevom; a car sedaše na carskom prestolu svom u dvoru carskom prema vratima od dvora.

2. I kad car ugleda caricu Jestiru gde stoji u tremu, ona nade milost pred njim, te car pruži prema Jestiri zlatnu palicu koja mu beše u ruci, i Jestira pristupi i dotace se kraja od palice.

3. I rece joj car: Šta ti je, carice Jestiro? I šta želiš? Ako je i do polovine carstva, dace ti se.

4. A Jestira rece: Ako je ugodno caru, neka dode car s Amanom danas na obed koji sam mu zgotovila.

5. A car rece: Zovite brže Amana da ucini šta rece Jestira. I dode car s Amanom na obed koji zgotovi Jestira.

6. Potom car, napiv se vina, rece Jestiri: Šta želiš? Dace ti se; i šta moliš? Ako je i do polovine carstva, bice.

7. A Jestira odgovarajuci rece: Želim i molim:

8. Ako sam našla milost pred carem, i ako je ugodno caru da mi da šta želim i ucini šta molim, neka opet dode car s Amanom na obed koji cu im zgotoviti, i sutra cu uciniti po reci carevoj.

9. I tako otide Aman onaj dan veseo i dobre volje. Ali kad vide Aman Mardoheja na vratima carevim, a on ne usta niti se mace pred njim, napuni se Aman gneva na Mardoheja.

10. Ali se uzdrža Aman dokle dode kuci svojoj; potom posla i sazva prijatelje svoje i Seresu ženu svoju.

11. I pripovedi im Aman o slavi bogatstva svog i o mnoštvu sinova svojih i o svemu cim ga je podigao car i kako ga je uzvisio svrh knezova i sluga carskih.

12. I doda Aman: Pa i carica Jestira nikoga osim mene ne poziva s carem na obed, koji beše zgotovila, pa i sutra sam pozvan k njoj s carem.

13. Ali sve to nije mi ni na šta dokle god gledam onog Mardoheja Judejca gde sedi na vratima carevim.

14. Tada mu rece Seresa, žena njegova i svi prijatelji njegovi: Neka nacine vešala visoka pedeset lakata, i ujutru reci caru da se na njima obesi Mardohej, pa idi s carem veseo na obed. I to bi po volji Amanu i pripravi vešala.