Jakovljeva poslanica 4

1. Otkuda ratovi i raspre medu nama? Ne otuda li, od slasti vaših, koje se bore u vašim udima?

2. Želite i nemate; ubijate i zavidite, i ne možete da dobijete; borite se i vojujete, i nemate, jer ne ištete.

3. Ištete, i ne primate, jer zlo ištete, da u slastima svojim trošite.

4. Preljubocinci i preljubocinice! Ne znate li da je prijateljstvo ovog sveta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoce svetu prijatelj da bude, neprijatelj Božji postaje.

5. Ili mislite da pismo uzalud govori: Duh koji u nama živi mrzi na zavist?

6. A On daje vecu blagodat. Jer govori: Gospod suproti se ponositima, a poniženima daje blagodat.

7. Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se davolu i pobeci ce od vas.

8. Približite se k Bogu, i On ce se približiti k vama. Ocistite ruke, grešnici, popravite srca svoja, nepostojani.

9. Budite žalosni i placite i jaucite: smeh vaš neka se pretvori u plac, i radost u žalost.

10. Ponizite se pred Gospodom, i podignuce vas.

11. Ne opadajte jedan drugog, braco; jer ko opada brata ili osuduje brata svog opada zakon i osuduje zakon, a ako zakon osuduješ, nisi tvorac zakona, nego sudija.

12. Jedan je zakonodavac i sudija, koji može spasti i pogubiti; a ti ko si što drugog osuduješ?

13. Slušajte sad vi koji govorite: Danas ili sutra poci cemo u ovaj ili onaj grad, i sedecemo onde jednu godinu, i trgovacemo i dobijacemo.

14. Vi koji ne znate šta ce biti sutra. Jer šta je vaš život? On je para, koja se zamalo pokaže, a potom nestane.

15. Mesto da govorite: Ako Gospod htedbude, i živi budemo ucinicemo ovo ili ono.

16. A sad se hvalite svojim ponosom. Svaka je hvala takva zla.

17. Jer koji zna dobro ciniti i ne cini, greh mu je.