Jakovljeva poslanica 1
1. Od Jakova, Boga i Gospoda Isusa Hrista sluge, svima dvanaest kolena rasejanim po svetu pozdravlje.
2. Svaku radost imajte, braco moja, kad padate u razlicne napasti,
3. Znajuci da kušanje vaše vere gradi trpljenje;
4. A trpljenje neka delo dovršuje, da budete savršeni i celi bez ikakve mane.
5. Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga, i dace mu se;
6. Ali neka ište s verom, ne sumnjajuci ništa; jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podižu i razmecu.
7. Jer takav covek neka ne misli da ce primiti šta od Boga.
8. Koji dvoumi nepostojan je u svima putevima svojim.
9. A poniženi brat neka se hvali visinom svojom;
10. A bogati svojom poniznošcu; jer ce proci kao cvet travni.
11. Jer sunce ogreja s vrucinom, i osuši travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena pogibe; tako ce i bogati u hodenju svom uvenuti.
12. Blago coveku koji pretrpi napast; jer kad bude kušan primice venac života, koji Bog obrece onima koji ga ljube.
13. Nijedan kad se kuša da ne govori: Bog me kuša; jer se Bog ne može zlom iskušati, i On ne kuša nikoga;
14. Nego svakog kuša njegova slast, koja ga vuce i mami.
15. Tada zatrudnevši slast rada greh; a greh ucinjen rada smrt.
16. Ne varajte se, ljubazna braco moja!
17. Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti, u kog nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka;
18. Jer nas dragovoljno porodi recju istine, da budemo novina od Njegovog stvorenja.
19. Zato, ljubazna braco moja, neka bude svaki covek brz cuti a spor govoriti i spor srditi se.
20. Jer srdnja covecija ne cini pravde Božije.
21. Zato odbacite svaku necistotu i suvišak zlobe, i s krotošcu primite usadenu rec koja može spasti duše vaše.
22. Budite, pak, tvorci reci, a ne samo slušaci, varajuci sami sebe.
23. Jer ako ko sluša rec a ne tvori, on je kao covek koji gleda lice tela svog u ogledalu;
24. Jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav beše.
25. Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušac, nego tvorac dela, onaj ce biti blažen u delu svom.
26. Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezik svoj, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.
27. Jer vera cista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i držati sebe neopoganjenog od sveta.