Solunjanima poslanica prva 3

1. Zato ne moguci više trpeti naumismo sami ostati u Atini,

2. I poslasmo Timotija, brata svog i slugu Božijeg, i pomagaca svog u jevandelju Hristovom, da vas utvrdi i uteši u veri vašoj;

3. Da se niko ne smete u ovim nevoljama; jer sami znate da smo na to odredeni.

4. Jer kad bejasmo kod vas kazasmo vam napred da cemo padati u nevolje, koje i bi, i znate.

5. Toga radi i ja ne moguci više trpeti poslah da poznam veru vašu, da vas kako ne iskuša kušac, i da uzalud ne bude trud naš.

6. A sad kad dode Timotije k nama od vas i javi nam vašu veru i ljubav, i da imate dobar spomen o nama svagda, želeci nas videti, kao i mi vas,

7. Zato se utešismo, braco, vama u svakoj žalosti i nevolji svojoj vašom verom;

8. Jer smo mi sad živi kad vi stojite u Gospodu.

9. Jer kakvu hvalu možemo dati Bogu za vas, za svaku radost kojom se radujemo vas radi pred Bogom svojim?

10. Dan i noc molimo se Bogu preizobilno da vidimo lice vaše, i da ispunimo nedostatak vere vaše.

11. A sam Bog i Otac naš i Gospod naš Isus Hristos da upravi put naš k vama.

12. A vas Gospod da umnoži, i da imate izobilnu ljubav jedan k drugom i k svima, kao i mi k vama.

13. Da bi se utvrdila srca vaša bez krivice u svetinji pred Bogom i Ocem našim, za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista sa svima svetima Njegovim. Amin.