Korinćanima poslanica druga 4

1. Zato imajuci ovu službu kao što bismo pomilovani, ne dosaduje nam se;

2. Nego se odrekosmo tajnog srama da ne živimo u lukavstvu, niti da izvrcemo rec Božiju, nego javljanjem istine da se pokažemo svakoj savesti covecijoj pred Bogom.

3. Ako li je pak pokriveno jevandelje naše u onima je pokriveno koji ginu,

4. U kojima bog sveta ovog oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevandelja slave Hristove, koji je oblicje Boga, koji se ne vidi.

5. Jer sebe ne propovedamo nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe same vaše sluge Isusa Gospoda radi.

6. Jer Bog koji rece da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božije u licu Isusa Hrista.

7. Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnoštvo sile bude od Boga, a ne od nas.

8. U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosaduje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nadu;

9. Progone nas, ali nismo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo.

10. I jednako nosimo na telu smrt Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našem pokaže.

11. Jer mi živi jednako se predajemo na smrt za Isusa, da se i život Isusov javi na smrtnom telu našem.

12. Zato dakle smrt vlada u nama, a život u vama.

13. Imajuci pak onaj isti duh vere kao što je napisano: verovah, zato govorih; mi verujemo, zato i govorimo.

14. Znajuci da ce Onaj koji podiže Isusa, i nas podignuti s Isusom, i postaviti s vama.

15. Jer je sve vas radi, da blagodat umnožena izobiluje hvalama na slavu Božiju.

16. Zato nam se ne dosaduje; no ako se naš spoljašnji covek i raspada, ali se unutrašnji obnavlja svaki dan.

17. Jer naša laka sadašnja briga donosi nam vecnu i od svega pretežniju slavu.

18. Nama koji ne gledamo na ovo što se vidi, nego na ono što se ne vidi; jer je ovo što se vidi, za vreme, a ono što se ne vidi, vecno.