Knjiga proroka Miheja 7
1. Teško meni! Jer sam kao kad se obere letina, kao kad se pabirci posle branja vinogradskog; nema grozda za jelo, ranog voca želi duša moja.
2. Nesta pobožnog sa zemlje i nema pravog medu ljudima, svi vrebaju krv, svaki lovi brata svog mrežom.
3. Da cine zlo obema rukama što više mogu, ište knez; i sudija sudi za platu, i ko je velik govori opacinu duše svoje, i splecu je.
4. Najbolji je izmedu njih kao trn, najpraviji je gori od trnjaka; dan stražara tvojih, pohodenje tvoje dode, sada ce se smesti.
5. Ne verujte prijatelju, ne oslanjajte se na vodu; od one koja ti na krilu leži, cuvaj vrata usta svojih.
6. Jer sin grdi oca, kci ustaje na mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su coveku domaci njegovi.
7. Ali ja cu Gospoda pogledati, cekacu Boga spasenja svog; uslišice me Bog moj.
8. Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustacu; ako sedim u mraku, Gospod ce mi biti videlo.
9. Podnosicu gnev Gospodnji, jer Mu zgreših, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvešce me na videlo, videcu pravdu Njegovu.
10. Neprijateljica ce moja videti, i sram ce je pokriti, koja mi govori: Gde je Gospod Bog tvoj? Oci ce je moje videti; sada ce se ona pogaziti kao blato na ulicama.
11. U koje se vreme sazidaju zidovi tvoji, u to ce vreme otici zapovest nadaleko;
12. U to ce vreme dolaziti k tebi od asirske do tvrdih gradova, i od tvrdih gradova do reke, i od mora do mora, i od gore do gore.
13. A zemlja ce biti pusta sa stanovnika svojih, za plod dela njihovih.
14. Pasi narod svoj s palicom svojom, stado nasledstva svog, koje živi osamljeno u šumi, usred Karmila; neka pasu po Vasanu i po Galadu, kao u staro vreme.
15. Kao u vreme kad si izašao iz zemlje misirske pokazacu mu cudesa.
16. Narodi ce videti i postidece se od sve sile svoje; metnuce ruku na usta, uši ce im zaglušiti.
17. Lizace prah kao zmija; kao bubine zemaljske drhcuci izlazice iz rupa svojih; pritrcace uplašeni ka Gospodu Bogu našem, i Tebe ce se bojati.
18. Ko je Bog kao Ti? Koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svog, ne drži do veka gnev svoj, jer Mu je mila milost.
19. Opet ce se smilovati na nas; pogazice naša bezakonja; baciceš u dubine morske sve grehe njihove.
20. Pokazaceš istinu Jakovu, milost Avramu, kako si se zakleo ocima našim u staro vreme.