Knjiga proroka Avakuma 2
1. Na straži svojoj stadoh, i stajah na kuli, i motrah da vidim šta ce mi reci i šta bih odgovorio onome koji me koraše.
2. I odgovori mi Gospod i rece: Piši utvaru, i da bude razgovetno na plocama da se lako cita.
3. Jer ce još biti utvara do odredenog vremena, i govorice šta ce biti do kraja i nece slagati; ako okleva, cekaj je, jer ce zacelo doci, i nece odocniti.
4. Gle, ko se ponosi, njegova duša nije prava u njemu; a pravednik ce od vere svoje živ biti.
5. A kako vino vara, takav je covek ohol, niti ostaje u stanu; jer raširuje duh svoj kao grob, i kao smrt je, koja se ne može nasititi i zbira k sebi sve narode i skuplja k sebi sva plemena.
6. Nece li ga svi oni uzeti u pricu i u zagonetke, i reci: Teško onom koji umnožava šta nije njegovo! Dokle ce? I koji trpa na se gusto blato.
7. Nece li najedanput ustati oni koji ce te gristi? I nece li se probuditi oni koji ce te rastrzati, i kojima ceš biti grabež?
8. Što si ti oplenio mnoge narode, tebe ce opleniti sav ostatak od naroda, za krv ljudsku i za nasilje ucinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
9. Teško onome koji se lakomi na gadan dobitak kuci svojoj, da postavi gnezdo svoje na visokom mestu i sacuva se oda zla.
10. Smislio si sramotu kuci svojoj da zatreš mnoge narode, i ogrešio si se o svoju dušu.
11. Jer ce kamen iz zida vikati, i cvor iz drveta svedocice.
12. Teško onome koji gradi grad krvlju i osniva grad nepravdom.
13. Gle, nije li od Gospoda nad vojskama da ljudi rade za oganj i narodi se trude nizašta?
14. Jer ce se zemlja napuniti poznanja slave Gospodnje kao što je more puno vode.
15. Teško onome koji poji bližnjeg svog, dodaje meh svoj da bi ga opojio i gledao mu golotinju.
16. Nasiticeš se sramote mesto slave, pij i ti, i otkrij golotinju svoju; doci ce k tebi caša u desnici Gospodnjoj, i bljuvotina ce sramna biti na slavi tvojoj.
17. Jer nasilje ucinjeno Livanu pokrice te i pustoš medu zverjem koja ga je plašila, za krv ljudsku i nasilje ucinjeno zemlji, gradu i svima koji žive u njemu.
18. Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? Šta liven lik i ucitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeci neme idole?
19. Teško onome koji govori drvetu: Preni se! I nemom kamenu: Probudi se! Hoce li on uciti? Eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu.
20. A Gospod je u svetoj crkvi svojoj; cuti pred Njim sva zemljo!