Knjiga o Ruti 2
1. A beše jedan covek, rod mužu Nojemininom, covek bogat od porodice Elimelehove, kome ime beše Voz.
2. I Ruta Moavka rece Nojemini: Da idem u polje da pabircim klasje za onim pred kim nadem milost. A ona joj rece: Idi, kceri moja.
3. I ona otide, i došavši stade pabirciti po njivi za žeteocima: i dogodi se, te dode na njivu koja pripadaše Vozu, koji beše od porodice Elimelehove.
4. I gle, dode Voz iz Vitlejema, a rece žeteocima: Gospod da je s vama! I oni mu rekoše: Da te blagoslovi Gospod!
5. Tada rece Voz sluzi svom koji beše nad žeteocima: Cija je ono mladica?
6. A sluga koji beše nad žeteocima odgovori mu: Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje moavske.
7. I rece: Da pabircim, da kupim klasje izmedu snopova za žeteocima. I došavši bavi se od jutra do sada; samo je malo bila kod kuce.
8. Tada Voz rece Ruti: Cuješ, kceri moja; nemoj ici na drugu njivu da pabirciš, niti odlazi odavde, nego se drži mojih devojaka.
9. Pazi na kojoj njivi oni žanju, pa idi za njima; jer sam zapovedio momcima svojim da te niko ne dira; a kad ožedniš, idi k sudovima i pij šta moje sluge zahvataju.
10. Tada ona pade nicice i pokloni se do zemlje, i rece mu: Kako nadoh milost pred tobom, da me pogledaš kad sam tudinka?
11. A Voz odgovori i rece joj: Cuo sam ja sve što si cinila svekrvi svojoj po smrti muža svog, i kako si ostavila oca svog i mater svoju i postojbinu svoju, pa si došla k narodu kog nisi znala pre.
12. Gospod da ti plati za delo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjevog, kad si došla da se pod krilima Njegovim skloniš.
13. A ona rece: Nadoh milost pred tobom, gospodaru, jer si me utešio i milostivo progovorio sluškinji svojoj, ako i nisam kao jedna od tvojih sluškinja.
14. A Voz joj rece: Kad bude vreme jesti, dodi ovamo i jedi hleba i umoci zalogaj svoj u ocat. I ona sede pokraj žetelaca, i on joj pruži prženih zrna, i ona jede i nasiti se, i pretece joj.
15. Potom usta da pabirci. A Voz zapovedi momcima svojim govoreci: Neka pabirci i medu snopovima, nemojte da je zastidite.
16. Nego još navlaš ispuštajte rukoveti i ostavljajte joj neka kupi, i ne korite je.
17. I ona pabirci na njivi do vecera, i ovrše šta napabirci, i dode oko efe jecma.
18. I uzevši otide u grad, i vide svekrva njena šta je napabircila; a ona izvadi i dade joj i ono što je preteklo pošto se nasitila.
19. I rece joj svekrva: Gde si pabircila danas? I gde si radila? Da je blagosloven koji te je pogledao! A ona kaza svekrvi svojoj kod koga je radila govoreci: Ime je coveku kod koga sam danas radila Voz.
20. A Nojemina rece snasi svojoj: Gospod da ga blagoslovi, kad nije ukratio milosti svoje k živima i k mrtvima. I rece joj Nojemina: Taj je covek nama rod, i jedan od osvetnika naših.
21. A Ruta Moavka rece: Još mi je rekao: Drži se moje celjadi dokle ne požanju sve moje.
22. A Nojemina rece Ruti snasi svojoj: Dobro je, kceri moja, da ideš s njegovim devojkama, da te ne bi dirali na drugoj njivi.
23. I tako se držaše devojaka Vozovih pabirceci dokle se ne svrši žetva jecmena i žetva pšenicna; i življaše kod svekrve svoje.